Press

Evropski sud za ljudska prava: Odbijanje pokretanja istrage zbog homofobičnih komentara na internetu je diskriminacija

Pijus Beizaras i Mangirdas Levickas su istopolni par iz Litvanije. Decembra 2014. godine Beizaras je na svom fejsbuk profilu postavio fotografiju njihovog zajedničkog poljupca. Usledile su stotine komentara mržnje, pozivanja na njihovo “kastriranje”, “ubijanje”, “istrebljenje”… Obratili su se nevladinoj organizaciji čiji su članovi za pomoć u zahtevu za pokretanje postupka pred nadležnim organima za govor mržnje koji su doživeli. Tužilac je odlučio da ne pokrene predistražni postupak, a u skladu sa praksom Vrhovnog suda Litvanije u ovim slučajevima,  obrazlažući to da su autori komentara mržnje samo “iskazivali svoje mišljenje” i da, iako su “neetički”, takvi komentari nisu osnov za krivično gonjenje. Domaći sudovi su 2015. podržali ovakav stav tužioca i u svojim presudama naveli da se istopolni par namerno ponašao ekscentrično i provokativno i da je fotografiju trebalo samo da podele sa svojim “open-minded” pratiocima na fejsbuku, s obzirom da fejsbuk ima opciju podešavanja ko može da vidi objavu.

U predstavci podnetoj Evropskom sudu za ljudska prava, podnosioci predstavke su tvrdili da su diskriminisani na osnovu seksualne orijentacije, zbog odbijanja nadležnih organa da pokrenu predistražni postupak zbog komentara mržnje na internetu(Član 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima – Zabrana diskriminacije). Tvrde i da im je ovim odbijanjem povređeno pravo na obeštećenje što predstavlja kršenje člana 13. Konvencije – Pravo na delotvorni pravni lek. 

U odnosu na članove 14 i 8 Konvencije, Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da su komentari na fejsbuku uticali na psihološko blagostanje i dostojanstvo podnosilaca predstavke. Vlada Litvanije je u svojim podnescima priznala da su komentari bili uvredljivi i vulgarni. Ipak, Vlada je negirala da odbijajuće odluke domaćih organa imaju veze sa seksualnom orijentacijom podnosilaca predstavke, već da nije bilo osnova za krivično gonjenje. S druge strane, Sud je utvrdio nedvosmislenu vezu odbijanja pokretanja istrage sa seksualnom orijentacijom podnosilaca predstavke naročito zbog pozivanja domaćih organa na “tradicionalne porodične vrednosti” i “ekscentričnost” istopolnog para. Zbog svega ovoga Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je došlo do kršenja članova 14 i 8 Konvencije – Zabrana diskriminacije i Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Takođe, Sud je utvrdio i da je došlo do povrede člana 13. Konvencije – Pravo na delotvorni pravni lek, zbog nepostojanja efikasnog pravnog leka u vezi sa žalbama na diskriminaciju. 

Konačno, Evropski sud za ljudska prava je presudio da država Litvanija svakom podnosiocu predstavke plati 5.000 evra na ime naknade nematerijalne štete i 5.000 evra na ime troškova i izdataka. 

Beograd Prajd smatra da je ovakva presuda Evropskog suda za ljudska prava važna, jer predstavlja međunarodni standard kome bi sve države članice Saveta Evrope, među kojima je i Srbija, morale da teže. Svaki onlajn komentar koji sadrži govor mržnje zbog nečije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, mora biti pravno sankcionisan. 

Presuda Suda u Hrvatskoj ohrabruje istopolne parove u regionu

Ivo Šegota i Mladen Kožić iz Zagreba od 2017. godine žele da postanu hranitelji. Posle dve i po godine pravne borbe, Upravni sud im je to omogućio. 

Oni su se 2017. godine prijavili Centru za socijalni rad u Zagrebu sa zahtevom da u dom prime dete, odnosno decu. Centar koji potpada pod nadležnost Ministarstva demografije, obitelji, mladih i socijalne politike, odbio je njihov zahtev, zbog čega su se žalili Upravnom sudu, koji je sada poništio sva dosadašnja rešenja.

Advokatica Sanja Bezbradica Jelavić, koja zastupa Šegotu i Kožića, rekla je za “Jutarnji” da je odluka suda  konačna i obavezujuća i da na nju nije moguće uložiti žalbu.

„Pisano obrazloženje još nije stiglo, no, kako je rečeno tokom objave, sud je prihvatio našu argumentaciju iz tužbe, utemeljenu na hrvatskim propisima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, te je naložio nadležnima donošenje nove odluke u skladu s presudom”. „Verujemo da će nadležni poštovati sudsku odluku", kaže ona.

Za sada nema reakcija nadležnih, ali u roku od 60 dana ministarstvo mora da donese novu odluku, ovog puta utemeljenu na domaćem i međunarodnom zakonodavstvu.

Beograd Prajd pozdravlja ovakvu presudu Upravnog suda Hrvatske. Podsećamo da su sve države članice Saveta Evrope, među kojima je i Srbija, dužne da urede pravni status istopolnih parova. Ta obaveza proističe iz presude Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. “Oliari and others v. Italy”. Prema tumačenju ESLJP-a, nepostojanje pravne regulative koja će urediti život osoba istog pola, predstavlja kršenje člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima – “Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života”. 

Izvor: Jutarnji.hr, Beograd Prajd Press tim

LGBTI prava su ljudska prava – Međunarodni dan ljudskih prava

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar  za Dan ljudskih prava  1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava. Deklaracija  po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta,  „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“ određuje prvi član deklaracije. Nije bila pravno obavezujuća već više deo međunarodnog običajnog prava sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice. Predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima pre svih za dva značajna međunarodna Pakta o građanskim i političkim pravima i  o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

 

Prema istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava objavljenog 9. decembra 2019. godine, na pitanje "Da li se po vašem mišljenju pripadnicima LGBTI zajednice u našoj zemlji krše ljudska prava" 55% ispitnih reklo je NE, 23% DA, a 22% Ne zna. S druge strane, na pitanje "Da li u Srbiji postoji diskriminacija gej osoba" , 44% ispitanih reklo je DA, 39% NE, a 17% Ne zna.

 

I ove 2019. godine LGBTI zajednica u Srbiji dočekuje Međunarodni dan ljudskih prava bez dva važna zakona koja se tiču ostvarivanja osnovnih ljudskih prava – Zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima i Zakona o rodnom identitetu. 

 

Srećan nam Međunarodni dan ljudskih prava!

 

Beograd Prajd 

INTERVJU: Profesor Branislav Boričić

Tokom ovogodišnjeg Prajda dobili smo brojne poruke podrške kampanji “Ne odričem se” od dekana Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesora Branislava Boričića. Press tim Beograd Prajda odlučio je da poseti Ekonomski fakultet, sastane se sa profesorom Boričićem i zahvali mu na ohrabrujućim porukama koje nam je uputio. Tom prilikom smo odlučili i da uradimo intervju sa profesorom o važnim pitanjima koja se tiču LGBT+ zajednice u Srbiji. Tekst intervjua objavljujemo u nastavku: 

Poštovani profesore, pre svega, hvala vam na svim porukama podrške koje ste nam uputili tokom ovogodišnjeg Prajda. Intervju bismo počeli pitanjem o vašem statusu na fejsbuku od 15. septembra ove godine, na sam dan Prajda. Tada ste javno napisali da se vi kao učitelj ne odričete svojih studenata bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, nacionalnu ili versku pripadnost. Kakve su bile reakcije vaših kolega i studenata na taj status?

Moji studenti otvoreno komuniciraju sa mnom i kritički se odnose prema mojim statusima, a ja vidim razvijanje kritičkog duha kod njih kao svoj važan zadatak. Status je apsolutno pozitivno prihvaćen, što se potvrdilo i kasnije u razgovorima sa kolegama nastavnicima i studentima. Želim da sa svojim đacima pomognem u skidanju vela tabua sa raznih tema u društvu, jer nije dobro ako postoje zabranjene teme. Upravo je to razlog tako teškog položaja LGBT+ zajednice u mnogim krajevima sveta, jer je to uvek nekakav tabu. Pre Prajda sam o ovoj temi razgovarao sa svojom porodicom i prijateljima kako bih i njih na neki tačin testirao. Zato je Prajd tako važan, jer tih dana se otvara ta tabu tema u široj zajednici. Neki iznose konzervativne stavove, neki iz godine u godinu menjaju svoje stavove, i to je proces. Zato su i meni ti dani značajni kada razmenjujem stavove sa svojom okolinom, i uvek su vidljive pozitivne evolutivne promene. 

Jedna od aktuelnih tema u moderno vreme je sloboda govora i granice te slobode, naročito na internetu. Nažalost, uvek tokom Prajda se negativni komentari uvećevaju. To nisu komentari koji su argumentovani, dobronamerni, konstruktivni itd. već čist govor mržnje i pretnje. Koje su po vama granice slobode govora na internetu?

Iskustvo nas je naučilo da se u klasifikaciji komentara, vrlo često pojavljuju komentari koji se mogu svrstati u govor mržnje. Društvo sporo i nejasno percipira pojedine komentare kao govor mržnje. Svoje studente učim dokle se prostire njihova sloboda – ne možeš graditi svoju slobodu na neslobodi nekog drugog. No, ljudi lako prelaze ovu granicu. Pretnje i govor mržnje nikako ne spadaju u korpus slobode govora.

Šta mislite o odnosu akademske zajednice prema Prajdu? Svedoci smo ćutanja profesora i nastavnika kada je ova tema u pitanju. Koji je razlog tome?

Lično mislim da je većina ljudi iz akademske zajednice isključivo posvećena nauci i da su apsolutno izolovani od društvenih zbivanja. Posebno naučnici iz oblasti prirodnih, fundamentalnih nauka. Oni nemaju dodirnih tačaka sa brojnim društvenim pitanjima. Verovatno i ne registruju da je bio neki događaj poput Prajda, recimo. Nije jasno ni definisan institucionalni prostor za delovanje akademske zajednice. Postoji tradicionalni stav da u akademskoj zajednici nema politike, a ova pitanja se često svode na dnevnu politiku. Treba alarmirati akademsku zajednicu po svim važnim društvenim pitanjima. Više je, verovatno, koristi ako vas podrže glumci, pevači, nego neki naučnik kojeg šira javnost i ne zna. Naučnici koji su u nastavi, ipak, imaju svoju drugačiju specifičnu ulogu i težinu. Mene je, na primer, podstakao ovogodišnji slogan Prajda – „Ne odričem se“. Počev od odnosa roditelj-dete, brzo sam napravio paralelu svog profesionalnog statusa učitelja prema svojim đacima. Razmišljao sam koliko bi bilo važno da me, na primer, na Prajdu vide moji studenti, da ih zagrlim, da im kažem kako ih razumem i kako uvek mogu računati na moje razumevanje i podršku. Sve su to važne stvari za LGBT zajednicu, kojih ostatak društva najčešće nije ni svestan.

Nažalost, imamo i negativne primere. Dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu osuđen je za govor mržnje prema LGBT+ populaciji. Kako je moguće da njegovim kolegama to nije smetalo da ga izaberu na mesto dekana i kako im danas ne smeta da dekan njihovog fakulteta bude osuđeni homofob? Kakva se poruka time šalje budućim sudijama, tužiocima, advokatima?

Meni je to u ravni sa lekarom koji ima svetu obavezu da svakome pomogne, svakog pregleda, leči. Tako učitelj ima svetu obavezu da svakog đaka prihvati i prenese mu znanje, ali i da mu se nađe u svakoj nevolji. U učionici diskriminacija po bilo kom osnovu je apsolutno nedopustiva, kao, naravno, i van učionice. 

Da pređemo na opšta pitanja koja se tiču položaja LGBT+ zajednice. Kako ocenjujete položaj zajednice danas? Ako pogledamo Prajd, od 2001. i tzv. “Krvavog Prajda” do danas, slika je bitno drugačija. Šta je po vama uticalo na to da više ne gledamo slike nasilja na Prajdu? 

Mislim da je napavljan ogroman napredak. Ali, ponekad se pitam i da li je ta podrška društva iskrena, stvarna. Ta podrška i napredak moraju da izviru iz nas samih, a ne od nekog sa strane. Mnogi problemi sa kojima se suočava LGBT zajednica generalno još uvek nisu rešeni. Možemo recimo postaviti pitanje: Da li je položaj LGBT populacije u Antičkoj Grčkoj bio bolji od položaja iste te populacije u današnjoj Grčkoj? Tada se razvijao duh tolerancije, poštovanja različitosti, a onda dođu neke ideologije, neke dogme koje potpuno sruše građevinu koja je građena stotinama godina i posle je još teže izgraditi ponovo tu građevinu. Sistem obrazovanja kod nas je danas mnogo lošiji nego pre pola veka. 

Često se taj konzervativizam i homofobija koja postoji u našim balkanskim narodima pravda našim mentalitetom. Da li je to opravdano?

To je greška. Ako se sve plasira kao mentalitet, to onda znači da se ništa ne može promeniti. Moj stav je da su ti konzervativni i homofobični stavovi nešto što je ipak podložno promenama, nešto u šta treba uložiti truda. Treba stvoriti politički ambijent da se ti problemi rešavaju. U svim delovima društva – od škole do porodice. Ovde je više pitanje kada neka tema u našem društvu prestaje da bude tabu tema. Tada se otvara i prostor za razgovor o toj temi. U vreme dok sam ja odrastao  stepen ljudskih prava bio je na mnogo višem nivou nego danas. U to vreme su recimo žene mnogo više podržavane da učestvuju u odlučivanju, da rukovode… Obrazovanje je bilo mnogo kvalitetnije, i dostupno svima, a nije ni bilo lažnih diploma… I to je sve u korelaciji – razumevanje problema manjina, problema u društvu. Uvek se lakše rešavaju problemi ukoliko ih bolje razumete. A razumećete ih bolje, ako imate bolje obrazovanje i šire poglede. Seksualnost je na Balkanu oduvek bio tabu. Pitanje je samo koliko smo mi kao društva spremni da o tome razgovaramo. Da ima što manje zabranjenih tema. 

Mi smo na prošlogodišnjem Prajdu imali dreg kraljicu obučenu u narodnu nošnju. Nažalost, ona je zbog toga doživela linč u medijima. Bilo je mnogo negativnih komentara čija je osnova bila da je nošenje narodne nošnje na Prajdu skrnavljenje tradicionalnih i verskih običaja. Kako to komentarišete?

To je taj paradoks. Tradicija daje značajan doprinos konzervativizmu koji postoji i koji ne dozvoljava širenje vidika. To su kao “svetinje” i zapravo dokaz koliko je društvo učaureno. Čitajući još pre 30 godina delo jednog grčkog književnika s početka XX veka, naišao sam na opis njegovog prvog seksualnog iskustva koje se odigralo u oltaru jedne crkve sa profesorkom engleskog jezika koja je starija od njega. I eto dva “problema” – seksualni odnos u oltaru crkve, i to što je njegova partnerka starija od njega. Crkva je tada zabranila dela ovog književnika. Ovo je kao taj primer kao sa narodnom nošnjom na Prajdu – nošnja je svetinja i u to ne sme da se dira. Mislim da je to dobar način za razbijanje predrasuda. 

Pred kraj bismo vas pitali, kako je bilo biti LGBT osoba u periodu vašeg studiranja i odrastanja. Da li ste imali prijatelje koji su ispoljavali svoj seksualni identitet bez straha? Koliko se o tome pričalo? 

I tada je naravno bilo negativnih komentara, ali nije bilo govora mržnje. Društvo je bilo tolerantnije prema onima koji su bili drugačiji. Čak smo imali i percepciju o nekoj njihovoj posebnosti kao nečemu što je prednost našeg društva. Možda je to specifično bilo za moj krug prijatelja. Mi smo imali prijatelje, parove, dva momka ili dve devojke sa kojima smo delili prostor i vreme, išli zajedno na letovanje, posećivali se po kućama… Mislim da su 1990-e godine unazadile ceo sistem vrednosti koji smo imali, zajedno sa obrazovnim sistemom koji je tada počeo da se urušava. 

Za kraj, šta biste poručili studentima koji su pripadnici LGBT+ zajednice, a koji se još nisu ohrabrili da budu to što jesu i da ponosno ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju?

Lično ću im se uvek naći ukoliko neko od njih ima bilo kakav problem, oseti neku vrstu diskriminacije… Iako sam profesor matematike, koristim svaki minut digresije na času da  svoje studente isprovociram oko tema koje su zabranjene, koje su provokativne. Želim da ih time ohrabrim. Mnogi posle toga dođu kod mene da razgovaraju o temama koje nisu matematičke. Mislim da je i to posao nas koji smo u nastavi. Meni je bilo jako teško kada sam u nekoliko prilika razgovarao sa prijateljima moje dece o nerazumevanju njihovih roditelja za njihove probleme. Ti problemi još uvek traju, njihovi roditelji još uvek nisu uspeli bar u četiri oka da kažu svojoj deci – „Ne odričem te se“. Za mene je sve to veoma bolno. I bio mi je znak da u Srbiji živi još mnogo ljudi koji imaju tako uske poglede na svet, život. Zato se trudimo da sa svojim kolegama uredimo prvo svoje dvorište, školu, fakultet, da budu kvalitetni i uzor po svim segmentima, da se neguje tolerancija, kao i kritičko mišljenje koje se mora uvek prihvatiti sa visokim pragom tolerancije. 

Razgovor vodio: Bojan Lazić

Photo: Ana Milić

Izložbom „Tolerancija” Mirka Ilića biće obeležen Međunarodni dan tolerancije u Beogradu

Civil Rights Defenders i Beograd Prajd ponosni su što mogu da najave izložbu renomiranog njujošrkog dizajnera Mirka Ilića. Izložba će biti otvorena u Beogradu 16. novembra kako bi se obeležio Međunarodni dan tolerancije.

„Tolerancija” je putujući poster projekat koji uključuje radove preko 130 lokalnih umetnika, čije su jedine smernice u stvaranju ovih radova bile da ilustruju reč „tolerancija” na svojim maternjim jezicima. Posteri se pojavljuju u javnim prostorima, što je omogućilo velikom broju ljudi da se sa njom sretne. 

Tokom godina je ovaj projekat inspirisao preko 100.000 ljudi kroz 56 izložbi u 25 zemalja sveta.

Kako navodi autor: „Ovo je deo pokušaja da se proširi poštovanje i obzirnost u svetu koji postaje sve rascepljeniji razlikama u rasi, religiji, seksualnosti i nacionalnom poreklu. Na posterima, koji su naizmenično razigrani i duboki, iznenađujući i originalni, „Tolerancija” koristi jedinstvenu moć dizajna kako bi nas podsetila na ono što nam je svima zajedničko – i šta je potrebno da premostimo međusobne razlike.”

Od svog dolaska u Sjedinjene Države iz Bosne i Hercegovine, Mirko Ilić je postao umetnički direktor međunarodnog izdanja magazina Tajm, kao i kolumni časopisa Njujork Tajms, a osnovao je i svoj dizajnerski studio, Mirko Ilić Corp. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj rad, a njegova dela uključena su u zbirke institucija poput Smitsonijan muzeja i MoMA u Njujorku.

Beogradska javnost imaće priliku da pogleda zbirku i upozna njenog kreativnog autora u Prajd Info Centru (Kralja Milana 20, Beograd), 16. novembra u 19:00. Izložba će biti otvorena do 24. novembra 2019.

Drugi deo izložbe Tolerancija”, koji se sastoji iz još četrnaest plakata, biće izložen u lobiju Jugoslovenskog dramskog pozorišta i biće moguće videti ga samo u subotu 16. i nedelju 17. oktobra.

U Evropskom parlamentu predstavljen izveštaj o diskriminaciji trans osoba od strane srpskog zdravstva

15. oktobar 2019 - Organizacija Civil Rights Defenders okupila je mlade aktiviste i aktivistkinje iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske sa ciljem da predstave svoje izveštaje i predlože legislative u vezi sa kršenjem ljudskih prava u svojim zemljama. Filip Vulović, aktivista Beograd Prajda, autor je izveštaja ‘’How a Corrupt Health System Violates Human Rights: The Issue of the Trans Community in Serbia’’ koji akcenat stavlja na nehumane uslove i tretman sa kojima se trans osobe svakodnevno susreću u srpskom zdravstvu. 

Izveštaj je predstavljen na okruglom stolu u Evropskom parlamentu u Briselu koji je organizovala poslanica Socijal-Demokrata, Julie Ward, a koji je posetilo još nekoliko poslanika i poslanica, kao i drugih političara i lobista koji se bave problemima kršenja ljudskih prava u državama Zapadnog Balkana.

Osobe koje su intervjuisane za potrebe izveštaja podelile su svoja iskustva sa procesom tranzicije u Srbiji - od manjka lekara, nepostojanja licenciranih lekara van Beograda, čekanja i po dva meseca na pregled, ali i mučnog iščekivanja novih dokumenata, uslovljenih dugogodišnjim prolaskom kroz hormonsku terapiju. Takođe, u izveštaju se govori i o seriji nedopustivih kršenja ljudskih prava, poput prinudne sterilizacije pri operaciji prilagođavanja pola rodu, nasilnog bušenja himena trans muškaraca pri kolposkopskom pregledu, ili pak vršenja operacije na koju pacijenti nisu pristali, dok su isti pod totalnom anestezijom. 

Kao rešenje ovih, ali i ostalih problema navedenih u izveštaju, Vulović navodi hitno usvajanje Zakona o rodnom identitetu, čiji je nacrt izradila organizacija ‘’Geten’’ i koji je LDP predala skupštini Srbije u martu 2019. Ovaj zakon predstavlja nužnu pravnu potporu koja trenutno ne postoji a koja bi rešila većinu navedenih problema i umnogome olakšala živote trans osoba u Srbiji. Vulović u izveštaju navodi da je nedopustivo da u 2019. ovaj zakon i dalje nije usvojen, jer je u Zakonu o zabrani diskriminacije, u Članu 13, navedeno kako je diskriminacija zasnovana na rodnom identitetu ozbiljan oblik diskriminacije. Takođe, navodi i činjenicu da je Srbija na putu ka Evropskoj Uniji koja ima jasne legislative i standarde i zauzima jasan antidiskriminatorni stav kada su u pitanju prava trans osoba.

Ceo izveštaj, koji uključuje i rešenja koja dolaze sa usvajanjem Zakona o rodnom identitetu, možete pročitati ovde, a rezime čitavog sastanka u Evropskom Parlamentu, kao i izveštaje aktivista i aktivistkinja iz ostalih zemalja učesnica, možete pročitati ovde  https://crd.org/2019/11/04/youth-activists-from-western-balkans-and-turkey-meet-eu-bodies-discuss-challenges-to-human-rights/ 

Hitno procesuirati učinioce zločina iz mržnje

Ilija Vučević pretučen je noćas jedan sat posle ponoći usred picerije Trg u Beogradu samo zato što su dvojica muškaraca mislila da je homoseksualac jer je nosio ljubičastu torbu za psa.

„Čekali smo u redu u piceriji kada sam prišao drugu da uzmem picu, jedan od njih je počeo da provocira da sam peder zato što nosim ljubičastu torbu, to je inače torba za psa. Nastavio je da dobacuje na šta sam mu ja odgovorio da ćuti. Onda su počeli da me guraju, neki ljudi su pokušali da spreče, ali su me udarili desetak puta. Tek kada je supruga koja me je čekala napolju ušla unutra i počela da pokazuje prsten i viče kako nisam homoseksualac i da mi je ona žena prestali su i pobegli“, kaže Vučević za Danas.

Nakon toga je stigla policija i hitna pomoć, a Vučeviću su u Urgentnom centru konstatovane teške telesne povrede.

„U policiji smo bili do pola šest jutros, podneo sam prijavu protiv NN lica, a tek nakon što se tužilac uputi u slučaj znaću kako će ovaj napad biti okarakterisan“, napominje Vučević.

Beograd Prajd upozorava tužilaštvo i čitavu javnost da ne smeju ostati nemi na napade motivisane homofobijom koji u Srbiji često ostaju nekažnjeni. Nasilnici moraju biti kažnjeni, a čitavo društvo mora osuditi ovakve napade. Jedino tako šaljemo poruku da homofobija nije normalno ponašanje.

Izvor: Danas, Beograd Prajd Press tim

Prajd Info Centar traži pojačanje – zapošljavamo asistenta/kinju koordinatora!

Zapošljavamo asistenta/kinju na projektu koji/a će biti zadužen/a da pomaže koordinatoru u osmišljavanju i  implementaciji aktivnosti i događaja u Prajd Info Centru.

Opis zaduženja:

  • Asistencija pri osmišljavanju i implementacija aktivnosti i događaja u Prajd Info Centru

Asistent/kinja zajedno sa koordinatorom vodi komunikaciju sa volonterima i organizacijama i zajedno sa njima organizuje i implementira program Centra.

  • Pisanje izveštaja o događajima i aktivnostima u Prajd Info Centru

Asistent/kinja i koordinator svakog meseca prave detaljne izveštaje o aktivnostima i postignućima Centra.

  • Kreiranje sadržaja i promovisanje aktivnosti na društvenim mrežama

Promovisanje aktivnosti na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, Twitter), kreiranje sadržaja za društvene mreže i odgovaranje na pitanja i komunikacija sa ljudima.

  • Rad na razvijanju Beograd Prajda

Asistent/kinja koordinatora će aktivno učestvovati u planiranju razvoja Beograd Prajda kao i u organizaciji i sporovođenju događaja tokom Nedelje Ponosa.

Želimo da nov/a član/ica našeg tima bude operativan/na, poznaje rad na računaru, odgovoran/na je i deli naše vrednosti! 

Dobro poznavanje engleskog jezika i rad na računaru su obavezni, dok iskustvo u radu/volontiranju u LGBT+ organizaciji nije obavezno, ali je svakako prednost.

Ovim putem posebno ohrabrujemo nedovoljno zastupljene pripadnike/ce LGBT+ zajednice da se prijave na ovaj poziv. 

Nova osoba u našem timu će raditi 24h nedeljno, a početak radnog odnosa je 1. novembar 2019. godine.

Kandiadti koji uđu u užu selekciju će biti pozvani na razgovor od 28. oktobra.

Vaše prijave, uz priloženi CV i motivaciono pismo sa fokusom na doprinos i unapređenje Prajd Info Centara i Beograd Prajda šaljite na [email protected] do 25. oktobra 2019. godine.

Beograd Prajd na trećem Priština Prajdu

Aktivisti i aktivistkinje Beograd Prajda bili su gosti na trećem uspešno održanom Priština Prajdu. Ovogodišnji slogan Priština Prajda bio je “Za koga ti srce kuca” čime je poslata poruka podrške svima onima koji zbog stigme i predrasuda koji još uvek vladaju u kosovskom društvu, ne mogu da budu to što jesu i da žive u skladu sa svojom seksualnom orijentacijom odnosno rodnim identitetom. 

Jedan od organizatora Parade ponosa Ljendi Mustafa iz Centra za slobodu i ravnopravnost kazao je da su pripadnici LGBTI zajednice na Kosovu diskriminisani i da se i dalje susreću sa brojim problemima.  

“Iako imamo nekoliko zakona koji su protiv diskriminacije osoba LGBTI populacije, ne možemo da kažemo da se oni primenjuju u praksi, zato što se LGBTI zajednica svakodnevno susreće sa diskriminacijom, a i dalje se ne preduzimaju mere. Nadamo se da ćemo posle ove parade i ostalih aktivnosti da počnemo da se ponašamo kao država”, rekao je Mustafa.

(FOTO:EULEX KOSOVO)

Aktivisti Beograd Prajda su na Priština Prajd doneli i transparente podrške regionalnoj saradnji, te su se tako mogli videti natpisi na srpskom i albanskom jeziku – “Albanci su naša braća” i “Albanke su naše sestre” kao i na engleskom – “Serbs love Albanians & Albanians love Serbs”. 

Za Kosovo onlajn, jedan od aktivista Beograd Prajda, Bojan Lazić, izjavio je: “Uvek ćemo podržavati sve napore da Kosovo bude demokratičnije, da pomognemo razvoju ljudskih prava na Kosovu. Podršku iz Srbije će imati uvek”. 

Izvori: Glas Amerike, Beograd Prajd Press tim