Istorijat

Istorijat

Istorijat
Istorijat

 

Nedelja ponosa ili Prajd je godišnji događaj vezan za LGBTTIQ zajednicu i njena prava. Prajd je javni, politički skup lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih, transrodnih, transeksualnih, interseksualnih i kvir osoba. Prajd podržava sve rodne i seksualne manjine bez ikakve diskriminacije. Polazeći od činjenice da su ljudska prava univerzalna, Prajd podržava borbu za sva ljudska prava. Beograd Prajd je deo međunarodnog Prajd pokreta koji svoje korene ima u Stonvolskoj pobuni kojom je započeo Prajd pokret.

 

2001. – Ima mesta za sve nas

 

Prvi beogradski Prajd je organizovan 30. juna 2001. pod sloganom Ima mesta za sve nas. Mali broj okupljenih učesnika/ca na Trgu Republike napala je velika grupa pripadnika/ca desničarskih organizacija i navijačkih grupa. Policija nije reagovala na nasilje. Povređeno je više od četrdeset osoba. Zvanična reakcija Vlade je izostala, a čule su se samo reakcije domaćih i stranih organizacija kao i nekolicine javnih ličnosti.

Beograd Prajd 2001.

Beograd Prajd 2001.

2004. – Belgrade Pride

Nakon nekoliko godina bez inicijative, 2003. godine formiran je Belgrade Pride koji je najavio organizovanje drugog Prajda 2004. Pripreme su trajale nekoliko meseci, a organizatori/ke su otkazali/e Prajd nakon eskalacije nasilja na Kosovu i paljenja džamija u Beogradu i Nišu, marta 2004.

 

2009. – Vreme je za ravnopravnost

Treći put Prajd je zakazan za 20. septembar 2009. Održavanje su podržale brojne ambasade, međunarodne organizacije, predstavnici/e ministarstava i javne ličnosti. Uporedo, pojavile su se pretnje organizatorima/kama i učesnicima/cama Povorke ponosa od strane navijačkih grupa, nacionalističkih organizacija i predstavnika Srpske pravoslavne crkve. Vlasti su donele odluku da Prajd bude premešten iz centra grada na Ušće, što je zabrana skupa de jure, pa najavljeni Prajd nije održan.

Beograd Prajd 2009.

Beograd Prajd 2009.

 

2010. – Možemo zajedno

Četvrti najavljeni, a drugi održani Prajd desio se 10.10. 2010. godine u parku Manjež, gde se okupilo više oko 500 učesnica/ka. Iste godine organizovana je i prva Nedelja ponosa koja je kasnije postala jedini sigurni i održivi deo celokupne manifestacije. Iako je država organizatorima/kama garantovala bezbednost, procena ja bila loša i došlo je do velikih sukoba policije i hulgana u centru Beograda. Učesnika/ca Prajda bilo je oko 500, policajaca 5000 a huligana oko 6000. Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je oko 250 osoba.

Prajd 2010.

Prajd 2010.

 

2011, 2012, 2013.

Prajdovi 2011., 2012. i 2013.godine bili su zabranjeni odlukom države. Svaki put opravdanje je bilo isto: država nije mogla da garantuje bezbednost skupa. Prajd je dobijao podršku domaćih i stranih organizacija, Nedelje ponosa su prolazile nesmetano i bez incidenata, ali je uprkos tome država odlučivala da se povuče pred nasiljem.

Protest povodom zabrane Prajda 2013. nazvan je i Ponoćni Prajd i Stonvol Istočne Evrope.

Protest povodom zabrane Prajda 2013. nazvan je i Ponoćni Prajd i Stonvol Istočne Evrope.

 

Prajd 2014. zakazan je za 28.septembar, a Nedelja ponosa trajaće od 22. do 28.septembra.