Vesti

Govor predsednice Vlade Srbije

Govor Predsednice Vlade Republike Srbije, Ane Brnabić
Beograd, 15.09.2017.

Uvaženi gosti iz inostranstva i zemlje,
Vaše ekselencije,
Dame i gospodo,
Dragi prijatelji,
Imam potrebu da, odmah na početku, naglasim da me je Vaš poziv da otvorim ovu Konferenciju o govoru mržnje i zločinima iz mržnje, učinio radosnom i počastvovanom. Ne zato što je reč o međunarodnom događaju kome prisustvuju potvrđeni eksperti iz ovih oblasti, i ne zato što je reč o događaju od izuzetne društvene i medijske važnosti, a ponajmanje zato što kao premijerka imam obavezu da podržim slične događaje.
Radujem se, i zato sam ovde, jer lično, iskreno verujem da razgovor, suočavanje i otvaranje najtežih pitanja predstavlja najbolji put ka prevazilaženju problema i na individualnom, i na društvenom planu.
Srbija je - mi smo kao zemlja, poslednjih decenija na više načina preživeli istoriju. Kad bolje razmislim uživo smo i kreirali i gledali istoriju. U tim procesima toliko smo toga zastrašujućeg učinili i izgovorili jedni drugima, istovremeno učinivši toliko toga sami sebi da imam utisak da sve to teško može da se smesti u jedan uobičajen ljudski životni vek.
Sagledavanje sebe i traženje novog, drugačijeg i boljeg puta neretko deluje kao pogled u ogledalo odakle vas gleda nepoznato lice. Ali rezultat tog suočavanja istovremeno je, verujem i, put ka otvorenom prihvatanju drugih, koji su drugačiji od nas, uz prihvatanje da razlike ne moraju voditi u sukob.
Kao predstavnica države ponosna sam što naša zemlja ima usvojene antidiskriminacione zakone i što izveštaji relevantnih međunarodnih tela i organizacija potvrđuju da se oblast ljudskih i manjinskih prava u Srbiji unapređuje. Nivo diskriminacije manjinskih grupa i pripadnika nacionalnih zajednica jeste u opadanju.
Ovo društvo imalo je snagu da napravi iskorak i od sredine koja se nije libila da pokaže fizičko nasilje nad neistomišljenicima napravi atmosferu koja nije preteća i ne ugrožava sve nas, koji ćemo u nedelju mirno prošetati ulicama Beograda. I sve to za manje od 15 godina.
Kada razmišljam o nama kao o pojedincima ili društvu u celini, često pomislim da svi zajedno dajemo preveliki značaj GLASNOJ MANJINI koja ni u jednom društvu ne preza od toga da svoj stav proklamuje kao jedini ispravan. Zato uvek imam potrebu da nas sve zajedno podsetim na činjenice koje kod mene, pre svega kao građanke, pa tek onda kao predsednice Vlade izazivaju ponos i iskreno divljenje prema ovom društvu i iskoracima koje smo napravili.
Uprkos ratovima koji su ostavili dubok trag, u Srbiji danas živi čak 26 etničkih ili nacionalnih manjina, što je više nego bilo gde drugo u Evropi, 55.000 dece obrazuje se na 15 jezika, u čak osam lokalnih samouprava u upotrebi je šest zvaničnih jezika. Nacionalne ili etničke manjine predstavlja čak 21 Savet nacionalnih manjina, a svi oni dobijaju podršku iz budžeta, što govori da Vlada radi na njihovoj integraciji u širu zajednicu. Dokaz za to je i činjenica da Republičkim Savetom Nacionalnih manjina predsedava Predsednik Vlade.
Ovo društvo je u poslednje tri godine položilo jedan novi test, koji se zove migrantska kriza. Kroz našu zemlju prošlo je više od milion ljudi iz ugroženih zemalja, a naši građani pokazali su veliko gostoprimstvo pružanjem pomoći ljudima u nevolji. Srbija nikada nije zatvarala granice ni podizala zidove na šta kao društvo u celini treba da budemo ponosni. Prošle godine je u saradnji sa Unicefom 200 učenika migranata pohađalo škole u Srbiji, a ove godine čak 645 pohađa škole na teritoriji 17 lokalnih samouprava gde se nalaze kolektivni centri.
Uvek volim da napomenem ove stvari, jer sam neprestano pod utiskom da nismo svesni koliko veliki i značajan put smo prešli kao društvo i iznova imam potrebu da to javno naglasim, jer jedan iskorak daje snagu da se načini drugi.
Sva ova postignuća, iako važna i velika, ipak ne mogu umanjiti značaj pokretanja dijaloga o toleranciji i poštovanju sagovornika sa kojima se ne slažemo u javnom govoru i delovanju. Ona ne smeju biti izgovor da tolerišemo govor mržnje samo zato što taj govor nije praćen fizičkim nasiljem. A moramo se isto tako setiti, da je govor mržnje pre samo par godina bio uvertira u fizičko nasilje.
Zajedno, takođe moramo da se podsetimo da predstavnici manjinskih grupa na vodećim javnim funkcijama predstavljaju retkost i u mnogo razvijenijim društvima. Ipak, društva se međusobno razlikuju ne po broju pripadnika manjina koji se nalaze na istaknutim funkcijama, već prema tome kako se društvo odnosi prema njima. Uprkos tome što smo na polju ljudskih prava napredovali, naše društvo u nekim segmentima i dalje pokazuje zbunjenost i nerazumevanje da različitost nije nedostatak, već naprotiv osnov za razvoj društva koje svima daje jednake šanse. Važno je da smognemo snage da pričamo o tome, jer nas ćutanje udaljava od društva kakvo želimo da postanemo, a to je društvo vladavine prava u kome je svaki pojedinac važan i gde je tolerancija prema drugima usvojen kodeks ponašanja.
Različitost i tolerancija ne smeju se svesti isključivo na prepoznavanje i uvažavanje pripadnika LGBT populacije, već i na druge manjinske grupe.
Retorička su, ali i suštinska pitanja - koliko je na primer Roma potencijalno i stvarno ugroženo onog trenutka kada prekorače prag svog doma, koliko njih ne prijavljuje nasilje, i to ne zbog policije, koju moram da pohvalim ovom prilikom, već zato što prijava podrazumeva i otkrivanje razloga, socijalnu izloženost. Moram da pomenem osobe sa invaliditetom koje često čak nemaju ni mogućnost prilaza državnim institucijama gde treba da obave neki posao. Setimo se žena i dece žrtava nasilja, osoba koje pate od teških i retkih bolesti…
Nikada ne smemo da zaboravimo glumca Dragana Maksimovića. Smrtno je stradao tu, u našem komšiluku, u centru grada, ne na nekoj periferiji, samo zbog procene ubica da ne zadovoljava njihove sopstvene kriterijume pripadanja određenoj etničkoj grupi.
Nije veliki korak od govora mržnje do zločina iz mržnje. U tome makar mi imamo iskustvo.
Ubeđena sam da mržnja ne može da se iskoreni samo kažnjavanjem, dobrim zakonima i njihovom striktnom primenom. Odgovor na ispoljavanje mržnje mora da je još nešto.
Razgovor, uvažavanje drugačijeg mišljenja, razumevanje kritike, strpljenje, otvorenost, suočavanje sa sobom, političari koji daju primer, profesori u školama koji uče decu toleranciji, mediji koji treba da imaju i edukativnu ulogu. Sve ovo, ali svakako i ne samo to, vidim kao put da popravimo odnos jednih prema drugima, u raznim oblastima.
Svi znamo da se stepen demokratičnosti jednog društva meri odnosom većine prema manjini. Kao pripadnica te manjine, imam pravo da kažem i da ja, i da mi, moramo imati strpljenja. Da ne budem pogrešno shvaćena, ne mislim na trpeljivost i na trpljenje brutalnosti, mislim na ljudsko strpljenje.
Koliko je za jednu porodicu, bez obzira na to gde na planeti živi, problematično, kada se suoči sa orijentacijom nekog svog člana koja odudara od porodične tradicije, jednako je i za društvo u celini traumatično menjanje ukorenjenih stereotipa i stavova. Srbija nije izuzetak u tome, a mislim da smo, poslednjih godina, uz veliki napor koji smo uložili u prihvatanju različitosti dosta napredovali.
Oblast ljudskih i manjinskih prava tema je koja se nikada ne završava, koja nema kraja. Nivo tih prava, koja su neupitna, nije zaključen ni u najdemokratskijim i najtolerantnijim društvima, jer moderno doba stalno postavlja nove izazove. U ljudskoj je prirodi, u našoj je suštini, potreba za neprekidnim osvajanjem što većeg prostora slobode. Zato je, između ostalog, osvajanje slobode jedna od najtežih, najkompleksnijih i najuzbudljivijih tema u različitim društvenim, naučnim i umetničkim oblastima.
Kao građanka želim da živim u društvu, u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije, koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobraćaj. Da taj događaj bude značajan onima koji ga organizuju i građanima i građankama koji u njemu žele da učestvuju, bez višemesečnih tenzija pre i posle njega.
Kao premijerka imam obavezu i dužnost da kažem da ova država i njene institucije odlučno stoje iza svojih građana i građanki jednako štiteći njihova prava - bez obzira - da li pripadaju većini ili su po rođenju, orijentaciji ili ličnom odlukom pripadnici neke od manjinskih grupa.
To je moja poruka.
Dozvolite mi sada da iznesem nekoliko ličnih rečenica.
Mnogi me kritikuju. I ja sa tim nemam nikakav problem, jer obavljam javnu funkciju koja je podložna sudu javnosti. Ono što mi smeta jeste neutemeljena kritika koja se zasniva na površnim ocenama. Ne znam da li je besmislenije kada se čuje da zbog drugačije seksualne orijentacije nisam dostojna da vodim Vladu ili da sam postavljena da vodim Vladu upravo i samo zbog toga.
Dragi prijatelji,
još jednom hvala na ukazanoj časti da govorim ovde pred vama. Neka ova konferencija bude dodatni podsticaj našem društvu da načini još jedan iskorak. Posle nesumnjivog opadanja broja fizičkih napada na osobe koje se razlikuju od većine, jednako je važno da prestanemo da se povređujemo rečima. Ma koliko ŠAMAR može proizvesti bola težina reči često je daleko bolnija. Zato neka ova konferencija doprinese međusobnom razumevanju i uvažavanju, slobodi da se ispoljimo kao ličnosti bez straha od ličnog kajanja i društvene osude.
Želim vam uspešnu konferenciju i proglašavam je otvorenom.

Read more...

Trasa Parade Ponosa

[et_pb_section fb_built="1" admin_label="section" _builder_version="3.0.47" custom_padding="0px|0px|54px|0px"][et_pb_row admin_label="row" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"][et_pb_column type="4_4" _builder_version="3.0.47" parallax="off" parallax_method="on"][et_pb_text admin_label="Text" _builder_version="3.0.51" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"]

Drage/i,

Ostalo je još malo vremena do šetnje! Ovde možete videti trasu kojom će se Parada kretati, kao i ulaze gde možete da uđete.
Ulazi će biti otvoreni od 11h, i to na sledećim mestima:

1) Slavija - ugao Kralja Milana i Kralja Milutina
2) Zeleni venac - Prizrenska ulica
3) Vračar - ugao Resavske i Krunske ulice
4) Centar - ugao Nemanjine i ulice Svetozara Markovića

Ukoliko imate još nekih nedomica, pišite nam ili nas kontaktirajte telefonom na: 011/2644381.
Linija će biti otvorena tokom celog dana i tokom same šetnje, slobodno nas pozovite za sve informacije u vezi sa samom šetnjom i ulaskom.
#ZaPromenu

[/et_pb_text][et_pb_image src="http://prajd.b-cdn.net/wp-content/uploads/2017/09/pride-map.png" _builder_version="3.0.51" animation="off" align="center"][/et_pb_image][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Read more...

Cenzurisana Facebook stranica Parade ponosa

Cenzurisana Facebook stranica Parade ponosa 6. septembra Facebook je oborio Facebook stranicu Parade ponosa, usled navodnih kršenja pravila korišćenja. Dok naš profesionalni tim radi na rešavanju ovog problema, kampanja #ZaPromenu, kao i sve neophodne informacije vezane za predstojeću Nedelju ponosa i Prajd koji se održava 17. septembra, biće nastavljena na Facebook stranici udruženja "Da Se Zna". Sve druge informacije ćemo takođe komunicirati i preko Instagrama, Twittera i putem našeg sajta.

Nadamo se da će ovaj problem biti rešen u što kraćem roku.

Hvala na razumevanju!

Read more...

Book Club u Prajd Info centru

[et_pb_section fb_built="1" admin_label="section" _builder_version="3.0.47"][et_pb_row admin_label="row" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"][et_pb_column type="4_4" _builder_version="3.0.47" parallax="off" parallax_method="on"][et_pb_text admin_label="Text" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"]

Prajd info centar poziva sve zainteresovane za učestvovanje u prvom Book club događaju u subotu, 9. septembra u 19 sati. Book club događaji zamišljeni su kao večeri čitanja i ćaskanja. Čitaćemo svake subote do kraja septembra! Namera nam je da posvetimo pažnju savremenim kvir naslovima književnosti postjugoslovenskog prostora. Prva knjiga koju čitamo i razgovaramo o njoj je roman Lejle Kalamujić „Zovite me Esteban“. Domaćini ovih čitanja i razgovora su Miloš i Dragoslava.

Ukoliko ste zainteresovani za učestvovanje u čitalačkom krugu, pošaljite nam mejl na adresu [email protected] sa vašim imenom i prezimenom i time potvrdite svoj dolazak! Pišite nam slobodno i vaše predloge za dalja čitanja! Vidimo se!

Naslov: Kvir Book Club

Mesto: Prajd Info centar (Kralja Milana 8)

Vreme: Subota, 9. septembar 19 h

Čitamo: Zovite me Esteban, Lejle Kalamujić

[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version="3.0.51"]<div style="text-align:right;">[addtoany buttons="twitter_tweet"]</div>[/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Read more...

Wikimedia uređivački maraton

[et_pb_section fb_built="1" admin_label="section" _builder_version="3.0.47"][et_pb_row admin_label="row" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"][et_pb_column type="4_4" _builder_version="3.0.47" parallax="off" parallax_method="on"][et_pb_text admin_label="Text" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"]

Vikimedija Srbije, u saradnji sa Belgrade Pride, organizovaće u Nedelji ponosa, koja se održava od 11. do 17. septembra, uređivački maraton u pisanju novih i dopunjavanju postojećih članaka na Vikipediji na srpskom jeziku na teme prava LGBT+ osoba, ličnosti, organizacija, kinematografije i svih drugih tema koje podržavaju ljudske slobode, prava i različitosti.

Maraton je planiran za četvrtak, 14. septembar, od 10 sati, u prostorijama Vikimedije Srbije (Dečanska 4).

Svi zainteresovani za učešće u ovom događaju mogu se prijaviti Vikimediji Srbije na mejl [email protected], kako bismo isplanirali osveženje i obezbedili dovoljno računara.

[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version="3.0.51"]<div style="text-align:right;">[addtoany buttons="twitter_tweet"]</div>[/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Read more...

Sastanak u Ministarstvu pravde

[et_pb_section fb_built="1" admin_label="section" _builder_version="3.0.47"][et_pb_row admin_label="row" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"][et_pb_column type="4_4" _builder_version="3.0.47" parallax="off" parallax_method="on"][et_pb_text admin_label="Text" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"]

Predstavnice i predstavnici OO Prajda sastali/e su se 31. avgusta sa ministarkom pravde Nelom Kuburović i ovom prilikom upoznali ministarku sa trenutnom situacijom u pogledu mogućnosti dosezanja pravde za LGBTI osobe koje su izložene diskriminaciji i nasilju.

Dragoslava Barzut, aktivistkinja Da se zna je podelila podatak da je udruženje "Da se zna" u prethodnoj godini evidentiralo 79 slučajeva govora mržnje i zločina iz mržnje prema LGBTI osobama u Repbulici Srbiji. Na sastanku su predstavljeni pojedinačni slučajevi nasilja i diskriminacije prema LGBTI osobama u kojima je došlo do propusta u pravosudnom sistemu, i tom prilikom aktivisti/kinje su ukazale/i na važnost saradnje sa tužilaštvima bez kojih nema napredovanja u implementaciji institucije zločina iz mržnje.

Ministarka Kuburović je podsetila da OEBS i Pravosudna akademija sprovode edukativni program tužilaca o primeni institucije zločina iz mržnje i obećala aktivistima/kinjama da će podržati organizovanje radnih sastanaka između LGBTI organizacija i tužilaštava.

Takođe, ministarka je istakla da je u procesu izrade Priričnik za postupanje u krivičnom postupku i da bi organizacije civilnog društva trebalo da uzme učešće u tome.

[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version="3.0.51"]<div style="text-align:right;">[addtoany buttons="twitter_tweet"]</div>[/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Read more...

Otvoren Prajd Info centar u Beogradu

[et_pb_section fb_built="1" admin_label="section" _builder_version="3.0.47"][et_pb_row admin_label="row" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"][et_pb_column type="4_4" _builder_version="3.0.47" parallax="off" parallax_method="on"][et_pb_text admin_label="Text" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"]

29. avgusta u Beogradu je svečano otvoren prvi Prajd info centar, koji će služiti kao prvi javni prostor namenjen građanima koji žele da se informišu o dešavanjima u vezi sa Prajdom i Nedeljom ponosa.

Otvaranju su prisustvovali predstavnici LGBT organizacija i diplomatskog kora, kao i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Prajd info centar biće otvoren do 25. septembra.

[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version="3.0.51"]<div style="text-align:right;">[addtoany buttons="twitter_tweet"]</div>[/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Read more...

Volonteri

[et_pb_section bb_built="1" admin_label="section" _builder_version="3.0.47"][et_pb_row admin_label="row" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"][et_pb_column type="4_4"][et_pb_text admin_label="Text" _builder_version="3.0.51" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat" background_layout="light" text_orientation="left" border_style="solid"]

Interesuju te ljudska prava i želiš da učestvuješ u organizaciji jednog velikog događaja koji svake godine skreće pažnju na status LGBT osoba u Srbiji? Bliži nam se Nedelja ponosa koja će ove godine trajati od 11. do 17. septembra. Možeš da budeš deo ovog značajnog događaja ako se prijaviš na konkurs za volontiranje.

Pozivamo te da se priključiš timu mladih i kreativnih volotera i volonterki koji će učestvovati u organizaciji Nedelje ponosa 2017. u Beogradu, čija je centralna manifestacija Prajd šetnja koja će se održati u nedelju 17. septembra.

Novina ove godine je Prajd info centar u kome će volonteri davati sve potrebne informacije zainteresovanima o predstojećoj Nedelji ponosa i događajima koji će je obeležiti. U okviru ovogodišnje Nedelje ponosa održaće se više od 50 događaja, među kojima su izložbe, debate i koncerti.

Cilj organizovanja Nedelje ponosa i Prajd šetnje je ukazivanje na položaj LGBT zajednice u Srbiji i skretanje pažnje na potrebu da svi građani i građanke imaju jednaka prava, jednak tretman i jednake mogućnosti bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.

Zainteresovani za volontiranje mogu se prijativiti do 5. septembra, popunjavanjem formulara.

[/et_pb_text][et_pb_code admin_label="Code" _builder_version="3.0.51"]<div style="text-align:right;">[addtoany buttons="twitter_tweet"]</div>[/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Read more...

Queer Salon

[et_pb_section fb_built="1" admin_label="section" _builder_version="3.0.47"][et_pb_row admin_label="row" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"][et_pb_column type="4_4" _builder_version="3.0.47" parallax="off" parallax_method="on"][et_pb_text admin_label="Text" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"]

Queer salon u poslednjih sedam godina okuplja umetnike/ce iz različitih sfera koji su određeni aspekat svog stvaralaštva posvetili LGBT i kvir subkulturi. Queer salon je u prethodnom periodu (pre)ispitivao i obrađivao brojne teme, poput kvir identiteta, svakodnevnog života LGBT zajednice u izrazito homofobičnoj sredini, emancipacije LGBT narativa u javnom diskursu i dr. a uključivao je različite umetničke poduhvate, od izložbi i performansa do najrazličitijih kreativno-naučnih izražaja.

Cilj ovogodišnjeg salona je da tematizuje i mapira queer umetničku produkciju, odnosno problem definisanja queer umetnosti kao takve. Preispitali bi se koncept queer umetnosti, definicija i okvir, kao i njegove granice i dometi. Pošto su koncept i pojavnost queer-a u teoriji i praksi jako širokog spektra i ne podležu strogoj definiciji, prostor za tumačenje neke umetnosti kao queer je otvoren i neograničen. Čak i fragmentarna slika queer umetnosti danas (koja bi bila rezultat izložbe), pružila bi uvid u doživljaj queer identiteta, politike ili diskursa od strane stvarateljki i stvaraoca ali i stučne i nestručne publike. Takođe, izložba bi ukazala na to da je upravo ova subjektivna kategorija doživljaja queer-a ono što oneomogućava queer umetnosti apriornu definiciju.

Radovi se u digitalnoj formi šalju na adresu [email protected]. Ako radovi ne mogu da se prebace u digitalnu formu, fotografišu ili bilo kako drugačije dokumentuju, neophodno je kontakirati kustoskinju ovogodišnjeg salona Anu Simonu na gorepomenuti mejl ili putem telefona +381692616970. Obrazloženja zašto svoje radove vidite kao ilustrativne za ovogodišnju temu queer salona, zašto i da li svoju umetnost inače vidite kao queer, šaljite sa svojim biografijama na navedeni mejl. Rok za slanje je 30. avgust 2017.

Selekciju radova će vršiti ovogodišnja kustoskinja Queer salona, istoričarka umetnosti Ana Simona Zelenović. Završila je osnovne (2015) i master (2017) studije Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na osnovnim studijama interesovanje je najviše usmerila na avangarde – tema diplomskog rada bila je smrt slikarstva u ruskoj avangardi, a tokom školovanja održala je otvoreno predavanje o Zenitu i istu temu izlagala na međunarodnoj konferenciji u Budimpešti (2016). Na master studijama fokusirala se na modernu i savremenu umetnost, posebno feminističku umetnost i performans. Tema master rada bila je analiza umetnosti Katalin Ladik kroz prizmu feminističke teorije i istorije umetnosti. Kao članica Kluba sudenata istorije umetnosti učestvovala je u organizaciji regionalne studentske konferencije (Dis)kontinuiteti: Književnost i umetnost u Jugoslaviji (2016). Članica je Zelene omladine Srbije u okviru koje, u radnoj grupi za rodnu ravnopravnost, organizuje izložbe, tribine, predavnja i akcije (neki od takvih događaja su LGBTQ+ muzej, izložba RaznoRodnost, tribina Feminizam u pop kulturi) i radne grupe Food systems and animal rights – Federacije evropskih mladih zelenih (FYEG). Izlagala je o problemima žena u Srbiji na letnjem univerzitetu Evropske levice u Budimpešti (2017) i učestvovala na edukatinom letnjem kampu FYEG-a o migracijama (2017). Povremeno piše i prevodi članke za online časopise – feministički časopis Milica i zeleni časopis Okvir.

[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version="3.0.51"]<div style="text-align:right;">[addtoany buttons="twitter_tweet"]</div>[/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Read more...

Sastanak sa poverenicom

[et_pb_section fb_built="1" admin_label="section" _builder_version="3.0.47"][et_pb_row admin_label="row" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"][et_pb_column type="4_4" _builder_version="3.0.47" parallax="off" parallax_method="on"][et_pb_text admin_label="Text" _builder_version="3.0.47" background_size="initial" background_position="top_left" background_repeat="repeat"]

22. avgusta predstavnici/ce OO Parade ponosa razgovarali su sa Brankicom Stanković, Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti. Poverenica je ovom prilikom podržala sva dešavanja tokom Nedelje ponosa, naglasivši da očekuje da će Prajd i ove godine proći mirno i bez ikakvih incidenata.

Poverenica se složila sa predstavnicima/ama OO Parade ponosa o tome koliko je porast vidljivosti LGBT populacije značajan za smanjenje diskriminacije i socijalne distance prema ovoj društvenoj grupi, kao i da Prajd neminovno toj vidljivosti veoma doprinosi.

[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version="3.0.51"]<div style="text-align:right;">[addtoany buttons="twitter_tweet"]</div>[/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Read more...