Author - Nemanja Stijak

Ljubav pred milionima: priča Sanje i Matore

U Prajd Info Centru ove večeri pridružile su nam se Sanja Stanković i Jovana Tomić, prepoznatljivije jednostavno kao Sanja i matora, rijaliti zvezde i influenserke.
      

Kao jedan od nekoliko javnih lezbejskih parova na našim prostorima, njihova veza svojim tokom konstantno je bila podložna publiciranju, nagađanju, uvredama i špekulacijama, bez mnogo obzira za njihovu ljudskost i privatnost. Ipak, Jovana nam je priznala da su Sanja i ona uz mnogo muke uspele da svoju vezu sakriju čitavih šest meseci pre nego što su se autovale čitavoj naciji. Ovo iskustvo Sanja i Jovana opisuju kao ogromno olakšanje I oslobođenje, a slažu se i da je hermetička atmosfera rijalitija taj proces olakšala, davajući priliku njihovim porodicama i prijateljima da se priviknu na novosti. 

Autovanje je specifičan proces za svaku LGBT+ osobu i na njega utiču mnogi socioekonomski faktori, ali nešto što se u vezi sa njim nikada ne menja, je hrabrost koju iziskuje. Iščekivanje I strepnja koji su prethodili preovlađujućoj javnoj podršci njihove veze pomogli su im da pronađu snagu i ponos u sopstvenim identitetima, Jovaninim rečima: ,,Misliš da će da me uvredi što mi kažeš da sam niska, debela lezbača? Jesam. Kepec sam I debela sam i lezbejka sam.’’

Pored uticaja koje Sanja i Jovana imaju na omladinu i članove naše zajednice, podjednako je važan i uticaj koji kultivišu u smeru pozitivnih i nužnih promena za LGBT+ osobe u vidu urgiranja na trenutne političke aktere. Kao par koji se nada blagovremenom zasnivanju porodice, pitanja sklapanja istopolnih zajednica i istopolnog roditeljstava su nešto što ih dotiče lično, a napretku nadaju se već od 2020. godine.

Autorka: Nina Živković

Nina je rođena u Beogradu, gde živi, radi i studira senzomotoričke smetnje i poremećaje na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Volontiranje u Prajd info centru prvi je korak ka aktivistkinji koja želi da postane. Pored ljudskih prava bavi se i kreativnim pisanjem.

Nataša Mićić: Dužnost svih nas je da doprinosimo da se u ovoj zemlji živi normalno i slobodno

Nakon učešća na tribini “Razgovori sa zajednicom: Mesto LGBT+ zajednice na srpskoj političkoj sceni” održanoj u Prajd Info Centru u okviru Nedelje ponosa, naše gošće su iskazale spremnost da se više angažuju na poboljšanju položaja LGBT+ zajednice u Srbiji.

Ispred poslaničke grupe LDP-LSV-SDA Sandžaka Nataša Mićić je na sednici Skupštine Srbije postavila poslaničko pitanje predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić i predsednici Skupštine Maji Gojković u vezi sa Zakonom o zabrani diskriminacije koji ove godine puni 10 godina od donošenja. Mićić zahteva da se izvrši monitoring primene ovog zakona koji se u praksi često ne primenjuje. 

Mićić je podsetila da je LDP u martu ove godine podnela zahtev za usvajanje zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima, zakona o rodnom identitetu, kao i  izmene Porodičnog zakona, te upitala predsednicu Skupštine kada će se ovi predlozi naći na dnevnom redu Skupštine. 

“Mislim da smo previše vremena izgubili u konfuziji vrednosti i da je vreme da se neke vrednosti kristalizuju, civilizacijska je tekovina da svaki čovek u ovoj zemlji živi slobodno i zaštićeno”, navela je Mićić na kraju svog izlaganja.

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije, Belgrade Pride Press tim  

Gordana Čomić uputila pitanja premijerki i predsedniku o LGBT+ populaciji

Nakon učešća na tribini “Razgovori sa zajednicom: Mesto LGBT+ zajednice na srpskoj političkoj sceni” održanoj u Prajd Info Centru u okviru Nedelje ponosa, naše gošće su iskazale spremnost da se više angažuju na poboljšanju položaja LGBT+ zajednice u Srbiji.

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić uputila je pitanje predsednici Vlade Ani Brnabić da li će tokom nedelje ponosa biti predstavljen izveštaj o stanju i životu LGBT zajednice u Srbiji.

Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije pitala premijerku da li će biti predstavljen izveštaj o primeni Zakona protiv diskriminacije.

Čomić je pitanje uputila i predsedniku Aleksandru Vučiću - "da li će posle razgovora sa poverenicom za ravnopravnost Brankicom Janković podržati pravo svih ljudi da žive u miru".

Ona je rekla i da od skupštinskog Odbora za ljudska prava očekuje jasnu poruku da iza slobode i prava na miran život svi poslanici stoje, jer to je iznad partijskih podela.

Izvor: Beta, Belgrade Pride Press tim 

Razgovori sa zajednicom: Borba trans žena u Srbiji

Na drugom u nizu razgovora sa zajednicom Nedelje ponosa 2019 u Prajd Info Centru imali smo čast da nam se pridruže dame koje se bore za integraciju trans žena u društvu: Gordana Mitrović, Saška Samardžić i Sonja Sajzor. Događaj je moderirala dama koja se takođe bori za integraciju trans žena u društvu, Nora Janković.

Tema je započeta razgovorima koji su pokrivali njihove prve problem kao što su process spoznaje, priznavanje drugima, način menjanja života i borba sa ljudima koji ih ne razumeju I vrše nasilje nad njima. Usledili su i razgovori o početku tranzicije i kako je njihov život izgledao nakon toga.

Sonja je podelila sa nama njeno detinjstvo koje je bilo puno nasilja, zbog njenog feminiziranog ponašanja koje je bilo na trenutke teško sakriti. Gordana I Saška su imale drugačije iskustvo. Obe su sa tranzicijom krenule kasnije, dok nisu ispunile neki svoj prvi životni cilj, a tranzicija je bila odmah nakon toga.Gordana je pre tranzicije svoje želje držala u tajnosti i čuvala ih za sebe. Saška smatra da nije trpela nasilje iz razloga jer su joj majka i otac bitne diplomate u gradu.

Uspešno prihvatanje sebe bio je tek prvi korak, naredni nije mnogo zavisio od njih, a to je kako će drugi ljudi reagovati. Iz ličnog iskustva tvrde da im je najteže bilo kada su tražile ljubav. Muškarci imaju tendenciju da hiperseksualizuju trans žene, gledajući ih na iskrivljen način i kao da se njihovo postojanje svodi samo na polne organe i seksualni život, zanemarujući sve ostale segmente života.

Jedna od najbitnijih pitanja kojih smo se dotakli su iskustva naših gošći sa državnim i privatnim zdravstvom u Srbiji. Sve tri gošće su nam potvrdile da su bolja iskustva imale u privatnim klinikama, gde su zaposleni imali prijatniji pristup posebno tokom tranzicije pre hirurške operacije, ali da taj “komfor” košta.Ukazale su nam da je jedan od najvećih problema kod državnog zdravstva dugo čekanje na termin za osnovne preglede koji su za transrodne osobe.

Naše tri gošće ostavile su jako pozitivan utisak na sve nas, iako tema o kojoj smo danas pričali nije bila najsvetlija. Gordana je tokom razgovora podelila sa nama nešto jako bitno, a to je: ,, Poenta je shvatiti sebe, da ste ono što jeste, i da nije više stvar da mene treba neko da prihvati, stvar je da ja treba nekoga da prihvatim.”

Autor: Valentina Stojković

Valentina je po profesiji security IT inženjer, novi član Prajd Info centra i nada se buduća aktivistkinja. Voli da putuje, a nakon dužeg vremena provedenog u Berlinu i Stokholmu  osetila je prvi put šta je sloboda i prihvaćenost u uređenim zemljama i otvorenijem društvu. To joj je probudilo želju da se priključi Beograd Prajd timu i da se zainteresuje za aktivizam u Srbiji.

Moje iskustvo sa Prajd karavana

Prajd karavan, u okviru kampanje “Ne odričem se”, putuje kroz različite gradove u Srbiji u nameri da pozove građane i građanke na predstojeću Paradu Ponosa koja će se održati u nedelju, 15. septembra u Beogradu. Pored ove, Prajd karavan ima i drugu, možda važniju ulogu- želimo da šetnjom kroz gradske ulice pošaljemo poruku svim LGBT+ osobama širom Srbije da nisu sami i da imaju na koga da računaju, što je najvažnije. 

Meni je Prajd karavan važan jer mislim da je uspeo da pitanje položaja i prava LGBT+ ljudi pomeri iz Beograda i dovede do drugih mesta u Srbiji u kojima je život ipak drugačiji. Mi smo uspeli da bezbrižno i radosno prošetamo kroz ulice različith gradova naše države i mislim da to šalje snažnu i oslobađajuću poruku. Činjenica da smo mogli zajedno da prođemo kroz centar Zrenjanina, Subotice i Novog Sada, noseći transparente sa porukama ljubavi i zastave u duginim bojama bez bojazni od toga da ćemo biti napadnuti, u meni budi nadu da ćemo uskoro živeti u društvu u kome su osnovne ljudske vrednosti poput ljubavi i empatije sastavni delovi našeg svakodnevnog života. Ljubav je isuviše lepa i važna emocija da bi bila ikome uskraćena i zbog toga osećam da je važno da svako odnas nepokolebljivo odluči da se odrekne društva u kome su diskriminacija, homofobija, transfobija njegovi gradivni elementi i da time stvori jedan sistem vrednosti koji je moralan i pravedan prema svima.

Mislim da je kampanje “Ne odričem se” jedna od najkreativnijih do sad, jer pod ovim sloganom može da integriše različite ali podjednako važne poruke ljubavi, solidarnosti i formalno pravnih zahteva. Pored toga, ovaj slogan sa sobom nosi jednu snažnu simboličnu poruku, uzimajuću u obzir da su brojne LGBT+ osobe bivale odbačene od strane svojih najbližih zbog onoga što jesu. Mi smo tu da kažemo svima da se ne odričemo ljubavi, dostojanstva, svojih prijatelja i članova porodice, ali ni borbe za zakon o istopolnim partnerstvima, za zakon o rodnom identitetu i za primenu zakona o zabrani diskrimacije koji imaju veliki potencijal da promene život svim LGBT+ osobama u Srbiji. 

Neizmerno sam ponosna na sve ljude koji su doprineli tome da se Prajd karavan desi. Posebno sam ponosna na sve mlade volontere i volonterke, na njihovu hrabrost, velikodušnost i svu ljubav koju u sebi nose.

Autor: Ana Milić

Ana je diplomirana psihološkinja. Trenutno na master studijama savetodavne psihologije i radi istraživanje o procesu autovanja LGB osoba u Srbiji. Aktivizmom je počela da se bavi kroz volontiranje u Prajd Info Centru.

Otvorena izložba “Balkan Pride” u Kulturnom Centru “GRAD”

 Devetog septembra u 20 časova zvanično je otvorena Balkan Pride izožba sa mestom održavanja u KC “Gradu“. Izložba će trajati do kraja ove nedelje, a organizator izložbe, Glas fondacija, za cilj je imala da ovom izložbom podigne svest o istoriji i napretku Prajda na prostoru najvećih balkanskih gradova (Beograd, Zagreb, Sofija, Novi Sad, Podgorica, Budva..). Materijal za izložbu obezbedilli su organizatori Prajda u gore navedenim gradovima. Glavna tema izložbe je prikaz Prajd šetnji širom celog Balkana. Zanimljivo je što na izložbi nisu izložene samo prijatne  scene, već i dosta nasilnih i anti LGBT+ akcija, pa u isto vreme možemo videti i krvave prizore sa Prajda u Beogradu 2010. godine, ali i pripadnike LGBT+ zajednice tokom uspešnih šetnji.  

   Ono što čini ovu izložbu upečatljvom je što na fotografijama možemo videti ljude svih starosnih grupa, a jedna od takvih je bila sa nedavnog Prajda održanog u Sofiji. Na samom početku večerašnje izložbe, održao je govor bugarski aktivista, Dimitar, koji je skrenuo pažnju na dešavanja pred otvaranje ove iste izložbe u Plovdivu i pretnje, ne samo od ljudi, već i od strane vlasti. Dimitar nam je u kasnijem intervjuu objasnio par pojedinosti o Anti-Prajd protestima koje su organizovali bugarski konzervativci nastojeći da obučeni u svadbena odela, dokažu da je jedini pravi brak onaj između muškarca i žene. U daljem razgovoru, uporedio je Bugarsku i Srbiju, što je dovelo do zaključka da je stanje u obe zemlje slično -  veliki gradovi su dosta tolerantniji od manjih i treba da se radi na napretku i u manjim sredinama. 

              

Baš o tome je pričao i Filip, jedan od aktivista Beograd Prajda koji je poručio da treba da se dopre i do manjih gradova na Balkanu, a izložba je jedan od načina za to. Pitali smo za mišljenje i posetioce izložbe koji su je opisali kao zanimljivu retrospektivnu izložbu koja „prikazuje paralelu između prvih Prajdova, 2001. recimo, i ovih od pre nekoliko godina, vidi se napredak.“  Posetite izložbu dok još traje!  

Beograd Prajd, Press tim 

Razgovori sa zajednicom: Mesto LGBT+ zajednice na srpskoj političkoj sceni

Na prvom u nizu razgovora sa zajednicom Pride week-a 2019 u Prajd Info Centru imali smo čast da nam se pridruže dame sa srpske političke scene: Gordana Čomić (DemokratskaStranka), Nataša Mićić (Liberalno demokratska partija) i Aleksandra Galonja (Inicijativa Ne davimo Beograd).Događaj je moderirao aktivista organizacije “Da se zna”I član organizacionog odbora Beograd Prajda, Aleksandar Savić. 

Teme o kojima se razgovaralo su kontastantno prebacivanje LGBT+ zajednice od strane opozicije i vlasti, kao i ustaljeno neizjašnjavanje stranaka po pitanjima relavantnim za LGBT+ zajednicu. 

Gordana Čomić (Demokratska stranka) ističe da je netrpeljivost koja se može videti u našem društvu prema ženama i LGBT+ zajednici prisutna i na samoj političkoj sceni. Ističe da individualni indentitet nije jednak političkom indentitetu i da on ne utiče na inicijative koje podnosimo za zakone i na njihovo primenjivanje. Iako ne vidi ustavne promene u bliskoj budućnosti, urgira na izvršavanje organizovanog pritiska na vlast i narodne poslanike. Svoj stav zaokružila je sledećim citatom: „Ono u šta veruješ, od toga ne odustaješ i ne povlačiš se pred statuom moći!“

Nataša Mićić (Liberalno demokratska partija), poreklom iz Sarajeva, sa ponosom se osvrnula na nedavni uspeh Prajda u svom rodnom gradu. Predlaže edukaciju omladine o različitostima kao prvi korak ka smanjenju nasilja i pokretanje zdravog razgovora. Sa oduševljenjem je navela primer Prajd Karavana, koji je proteklih nedelja širio poruku ovogodišnjeg Prajda “ Ne odričem se“ i time ohrabrio zajednicu u gradovima širom Srbije. 

Aleksandra Galonja(Inicijativa Ne davimo Beograd) tvrdi da je instrumentalizacija LGBT+ zajednice i marginalizovanih grupa vid potvrde da zajednica ima čime da pregovara. Njenim rečima, “LGBT+ je poslednji adut u društveno tkivo netolerancije.” Iako priznaje da je nemati stav “zgodnije”, ona insistira na decidnim političkim stavovima kada je reč o ljudskim pravima. Poziva građane na urgiranje političkih aktera da ispune svako predizborno obećanje dato pojedincu i zajednicama. 

U Q&A delu razgovora, na pitanje publike “Šta ćete sutra uraditi za našu zajednicu?”, naše gošće ponudile su da tokom Prajd nedelje iskoriste svoje pozicije na političkoj sceni da pokrenu pitanja kao što su zakon o sklapanju istopolnih i zakon o rodnom identitetu, a Gordana Čomić i Aleksandra Galonja svoju podršku izraziće i tako što će nam se 15.9. u 17h na trgu “Slavija” pridružiti u ovogodišnjoj Prajd šetnji.

 

Autor: Valentina Stojković

Valentina je po profesiji security IT inženjer, novi član Prajd Info centra i nada se buduća aktivistkinja. Voli da putuje, a nakon dužeg vremena provedenog u Berlinu i Stokholmu  osetila je prvi put šta je sloboda i prihvaćenost u uređenim zemljama i otvorenijem društvu. To joj je probudilo želju da se priključi Beograd Prajd timu i da se zainteresuje za aktivizam u Srbiji.

 

55 Shades of Gay otvara prvi Beogradski Prajd Pozorišni Festival

Predstava u režiji Blerte Neziraj, jedna od produckija koje će Hartefakt fond ugostiti tokom beogradske Nedelje Ponosa, biće izvedena 10. septembra od 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Karte za 55 Shades of Gay možete nabaviti putem sajta www.ticket.rs

55 Shades of Gay, nastao u produkciji pozorišne trupe Quendra Multimedia, bavi se mogućnošću seksulane revolucije na Balakanu, kroz nekoliko važnih perspektiva. 

Autor ove savremene burleskne priče o LGBTIQ+ politikama na Balkanu i u Evropi je Jeton Neziraj, priznati dramski pisac iz Prištine, dobitnik nagrade „European of The Year“ 2018.

U okruženju u kome je homofobija duboko istorijski ukorenjena, ko određuje do čega i do koga nam je stalo? Da li je to u našim rukama i da li imamo tu slobodu? 

Predstava 55 Shades of Gay se, na politički (ne)korektan način bavi složenim odnosima moći, tematizuje pitanja tolerancije, aktivizma, homofobije i borbe za ljudska prava, i ističe važnost borbe za prava LGBTIQ+ zajednice na Balkanu. 

Hartefakt fond će, u okviru prvog izdanja Prajd pozorišnog festivala ugostiti nekoliko pozorišnih trupa, koje će svojim komadima adresirati različite probleme s kojima se pripadnici LGBTIQ+ zajednice sreću. 

Beogradski Prajd pozorišni festival zamišljen je kao godišnji događaj koji će se svake godine održavati tokom Nedelje Ponosa. Cilj festivala je vidljivost problema LGBTIQ+ zajednice i, još važnije – nalaženje prostora za rešenja i za dijalog. 

Predstava je na engleskom i albanskom, sa srpskim titlovima. 

Beogradski Prajd Pozorišni Festival podržale su Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Ambasada Švajcarske i Ambasada kraljevine Holandije.

Svečano otvorena Nedelja ponosa

Danas je u Skupštini Grada Beograda svečano otvorena Nedelja ponosa koja će trajati od 9. do 15. septembra, a završiti Prajd šetnjom kao i koncertom u parku “Manjež”. 

Jovanka Todorović ispred Organizacionog odbora Beograd Prajda otvorila je ovogodišnju Nedelju ponosa i osvrnula se na najvažnije događaje koji se očekuju tokom Nedelje. Nakon toga, pozvala je dve ponosne mame Gordanu Perunović Fijat i Cvetu Popović  koje su učestvovale u kampanji “Ne odričem se”. One su u dirljivom tonu govorile da se ponose svojom decom i da njihova seksualna orijentacija nikada ne treba da bude prepreka za ljubav prema deci – “Ja Cveta Popović ne odričem se svog sina zbog onog koga voli. Štaviše, ponosna sam na njegovu hrabrost da bude ono što jeste, bez obzira na pritiske sredine”. 

Goran Miletić i Marko Mihailović ispred Organizacionog odbora govorili su o političkim porukama kampanje “Ne odričem se” kao i kandidaturi Beograd Prajda za EuroPride prestonicu 2022. Goran Miletić je poručio da, iako ima pozitivnih pomaka u položaju LGBT+ zajednice, pripadnici i pripadnice ove zajednice i dalje trpe nasilje. Zahtevi Beograd Prajda su usvajanje zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima, zakona o rodnom identitetu, brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici, usvajanje lokalnih akcionih planova za LGBT+ zajednicu, izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na drugi način progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.  Takođe, organizatori poručuju da je kandidatura Beograda za EuroPride 2022. značajna za ceo region, jer će se time pokazati da region Balkana može da živi u miru i ljubavi bez obzira na međusobne razlike i sukobe iz prošlosti. 

Na kraju, volonterka Beograd Prajda Danja Drndarski pričala je o svom ličnom iskustvu o volontiranju na Prajdu. Ovo joj je treći Prajd na kojem volontira i ponosna je na tu činjenicu – “Biti okružen onima koji te podržavaju u svakom trenutku bez obzira koga voliš je od neprocenjivog značaja i ovom prilikom želim da se zahvalim svima na podršci” 

Svečanim presecanjem crvene trake otvorena je Nedelja ponosa. 

Beograd Prajd 

Sara Jo, kuma ovogodišnjeg Beograd Prajda

Povodom predstojećeg Beograd Prajda, koji će se održati 15.septembra, sa ponosom vas obaveštavamo da je poziv organizatora/ki, da bude kuma ovogodišnjeg Prajda, prihvatila pevačica Sara Jovanović (Sara Jo). 

“Presrećna sam i ponosna što mi je pripala čast da ponosem titulu Kume prajda. Ovu priliku bih volela da iskoristim da vas pozovem da u nedelju 15. septembra zajedno prošetamo Beogradom kako bismo pružili podršku svima koji se plaše da budu ono što jesu. Želim da im poručim da se ne odriču sebe i prava da žive i vole kao i svi ostali. Nakon šetnje  nastupam zajedno sa Bojanom Vunturišević i Zoi u parku Manjež.” 

Za kume Prajda tradicionalno se biraju žene, istaknute ličnosti iz javnog života, koje su svojim radom, borbom, solidarnošću i javnim zagovaranjem dale doprinos poboljšanju položaja LGBT+ osoba. 

Kuma Prajda je neizostavni deo svakog Beogradskog Prajda; ona će se kratkim govorom obratiti svim učesnicima i učesnicama šetnje i zvanično proglašasiti početak šetnje.

Takođe, Sara će nakon šetnje nastupati u Prajd Parku zajedno sa ostalim performerima koji su podržali ovogodišnji Prajd i LGBT+ zajednicu.

Sara Jovanović će se ove godine pridružiti svim ženama koje su ponele titulu kume Parade ponosa, a to su: Biljana Srbljanović, Mirjana Karanović, Jelena Karleuša i Suzana Trninić. 

Titula kume nema rok trajanja; kumstvo je za ceo život, posebno kada je zasnovano na zajedničkim vrednostima ljubavi, slobodi, solidarnosti i ravnopravnosti

Beograd Prajd pod sloganom #NeOdricemSe će se održati 15. septembra od 17:00, a Nedelja ponosa se održava od 09. do 15. septembra.