Author - Nemanja Stijak

Prajd Info Centar traži pojačanje – zapošljavamo asistenta/kinju koordinatora!

Zapošljavamo asistenta/kinju na projektu koji/a će biti zadužen/a da pomaže koordinatoru u osmišljavanju i  implementaciji aktivnosti i događaja u Prajd Info Centru.

Opis zaduženja:

  • Asistencija pri osmišljavanju i implementacija aktivnosti i događaja u Prajd Info Centru

Asistent/kinja zajedno sa koordinatorom vodi komunikaciju sa volonterima i organizacijama i zajedno sa njima organizuje i implementira program Centra.

  • Pisanje izveštaja o događajima i aktivnostima u Prajd Info Centru

Asistent/kinja i koordinator svakog meseca prave detaljne izveštaje o aktivnostima i postignućima Centra.

  • Kreiranje sadržaja i promovisanje aktivnosti na društvenim mrežama

Promovisanje aktivnosti na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, Twitter), kreiranje sadržaja za društvene mreže i odgovaranje na pitanja i komunikacija sa ljudima.

  • Rad na razvijanju Beograd Prajda

Asistent/kinja koordinatora će aktivno učestvovati u planiranju razvoja Beograd Prajda kao i u organizaciji i sporovođenju događaja tokom Nedelje Ponosa.

Želimo da nov/a član/ica našeg tima bude operativan/na, poznaje rad na računaru, odgovoran/na je i deli naše vrednosti! 

Dobro poznavanje engleskog jezika i rad na računaru su obavezni, dok iskustvo u radu/volontiranju u LGBT+ organizaciji nije obavezno, ali je svakako prednost.

Ovim putem posebno ohrabrujemo nedovoljno zastupljene pripadnike/ce LGBT+ zajednice da se prijave na ovaj poziv. 

Nova osoba u našem timu će raditi 24h nedeljno, a početak radnog odnosa je 1. novembar 2019. godine.

Kandiadti koji uđu u užu selekciju će biti pozvani na razgovor od 28. oktobra.

Vaše prijave, uz priloženi CV i motivaciono pismo sa fokusom na doprinos i unapređenje Prajd Info Centara i Beograd Prajda šaljite na [email protected] do 25. oktobra 2019. godine.

Beograd Prajd na trećem Priština Prajdu

Aktivisti i aktivistkinje Beograd Prajda bili su gosti na trećem uspešno održanom Priština Prajdu. Ovogodišnji slogan Priština Prajda bio je “Za koga ti srce kuca” čime je poslata poruka podrške svima onima koji zbog stigme i predrasuda koji još uvek vladaju u kosovskom društvu, ne mogu da budu to što jesu i da žive u skladu sa svojom seksualnom orijentacijom odnosno rodnim identitetom. 

Jedan od organizatora Parade ponosa Ljendi Mustafa iz Centra za slobodu i ravnopravnost kazao je da su pripadnici LGBTI zajednice na Kosovu diskriminisani i da se i dalje susreću sa brojim problemima.  

“Iako imamo nekoliko zakona koji su protiv diskriminacije osoba LGBTI populacije, ne možemo da kažemo da se oni primenjuju u praksi, zato što se LGBTI zajednica svakodnevno susreće sa diskriminacijom, a i dalje se ne preduzimaju mere. Nadamo se da ćemo posle ove parade i ostalih aktivnosti da počnemo da se ponašamo kao država”, rekao je Mustafa.

(FOTO:EULEX KOSOVO)

Aktivisti Beograd Prajda su na Priština Prajd doneli i transparente podrške regionalnoj saradnji, te su se tako mogli videti natpisi na srpskom i albanskom jeziku – “Albanci su naša braća” i “Albanke su naše sestre” kao i na engleskom – “Serbs love Albanians & Albanians love Serbs”. 

Za Kosovo onlajn, jedan od aktivista Beograd Prajda, Bojan Lazić, izjavio je: “Uvek ćemo podržavati sve napore da Kosovo bude demokratičnije, da pomognemo razvoju ljudskih prava na Kosovu. Podršku iz Srbije će imati uvek”. 

Izvori: Glas Amerike, Beograd Prajd Press tim 

Solidarno uz Mariju Lukić!

Uoči nastavka suđenja bivšem predsedniku opštine Brus Milutinu Jeličiću Jutki za seksualno uznemiravanje Marije Lukić, u Prajd Info Centru je organizovano prikupljanje pisama podrške Mariji. Akciji su se priključili aktivisti i aktivistkinje Beograd Prajda kao i veliki broj sugrađana koji su na ovaj način želeli da iskažu solidarnost sa Marijom u njenoj borbi za istinu. 

Solidarnost sa svim manjinskim grupama i ugroženim i diskriminisanim pojedincima je oduvek bila i biće osobina LGBT+ zajednice. Zbog toga izražavamo podršku Mariji i poručujemo joj da ćemo uvek biti uz nju! 

Beograd Prajd

EUROPRIDE 2022. U BEOGRADU

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je na današnjoj EPOA(European Pride Organisers Association) konferenciji u španskom gradu Bilbao, za prestonicu EuroPride 2022. ubedljivo izabran Beograd sa 71% glasova delegata iz svih zemalja članica! 

Nakon 2001. i 2010. godine kada su tadašnja dva Prajda prošla u senci nasilja, demonstracija desničarskih i huliganskih grupa i povređenih učesnika/ca i policije, sledeći pokušaji održavanja Prajda(2011,2012,2013) bili su zabranjeni od strane MUP-a zbog bezbednosti. Od 2014. Prajd u Beogradu održava se bez incidenata i sa sve većom podrškom u javnosti. 

Značaj činjenice da će Beograd biti domaćin EuroPride-a 2022. je od neprocenjive vrednosti za Beograd, Srbiju i čitav region Balkana. Pokazaćemo da ovaj region može i mora da živi u miru, solidarnosti, toleranciji i ljubavi. 

Srećan nam EuroPride 2022! 

Beograd Prajd

Pod sloganom “Ne odričem se” održan šesti Prajd u Beogradu

Beogradski Prajd, šesti po redu, ove godine pod sloganom "Ne odričem se", održan je u Beogradu okupljanjem i šetnjom centralnim gradskim ulicama i žurkom na otvorenom u parku "Manjež".

Prajd je počeo okupljanjem u Ulici kralja Milana kod Hotela "Hilton". Pre početka skupa, učesnici su imali priliku da se našminkaju, pozirali su fotoreporterima i igrali uz zvuke glasne muzike.

U šetnju centralnim gradskim ulicama su pošli noseći transparente uz muziku, ples i zastave duginih boja.

Paradi su prisustvovali premijerka Ana Brnabić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kao i predstavnici pojedinih političkih stranaka i pokreta. 

Među okupljenima su bili i i dramska spisateljica Biljana Srbljanović i glumica Mirjana Karanović, koje su nosile transparent "Ne odričem se" što je slogan ovogodišnjeg prajda.

Kolona sa više od 2000 ljudi krenula je, nakon obraćanja govornika sa kamiona-bine, u šetnju Ulicom kralja Milana. Oni su bili obučeni šaroliko, vidni su bili transparenti sa kanadskom i australijskom zastavom, a vijorile su se i zastave u duginim bojama.

Ana Brnabić: Prajd važan za Srbiju

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je novinarima uoči početka šetnje da je Prajd važan za Srbiju i da se na ovaj dan šalju poruke ljubavi, mira i tolerancije, jer su to "vrednosti koje moramo da čuvamo bolje nego danas".

"Mislim da se Srbija kreće u pravom smeru, da društvo postaje tolerantnije. Postoji još mnogo problema, ali važno je da ih svakog dana rešavamo", rekla je Brnabić novinarima.

Rekla je da joj je važno da govori o ljudskim pravima, na prvom mestu praavima LGBT zajednice i da je najbolji put koji je pokazan ono što je pokazano u Beogradu (proteklih godina). Svake godine je sve lakše, kada imate Vladu koja obezbeđuje da svi imaju jednake uslove i ustavna prava. Samo polako i doći će sve na svoje mesto, poručila je Brnabić.

Tokom zvaničnog programa i obraćanja okupljenima, voditeljka programa zahvalila je svima koji podržavaju Prajd, u sklopu čega je simbolično izabrana "kuma" Prajda. Ove godine tu titulu ponela je pevačica Sara Jovanović,    poznata kao Sara Jo, koja je rekla da je prihvatila titulu kako bi pomogla da se razbiju neke već predugo usađene predrasude.

"U porodici su dve najvažnije stvari - ljubav i čvrst stav. Ljubav nikad ne može imati pol, ni rasu, ni neku vrstu etikete", rekla je ona propraćena ovacijama.

Ona smatra kako treba da se mnogo više u društvu priča o tome, jer je imala priliku da čuje "prestrašene priče LGBT osoba", a i sama se uverila šta oni doživljavaju prvi dan kad je na društvenim mrežama objavila post u vezi sa Prajdom.

Gordana Perunović Fijat, majka pripadnika LGBT zajednice, rekla je obraćajući se okupljenima da ne želi da se odrekne slobodne ljubavi jer svi smo ista vrsta.

"Ne odričemo se slobodne ljubavi, svi smo ista vrsta bez obzira na razlike", istakla je Perunović.

Jedan od organizatora prajda Marko Mihailović rekao je da LGBT zajednica danas u Beogradu pravi jednu lepšu sliku zemlje.

"Mi smo jedna vrsta, ma koliko smo različiti", rekao je Mihailović.

On je rekao da se na Prajdu bore za sve koji su uplašeni.

Obraćajući se učesnicima Parade ponosa ispred Skupštine Beograda, organizatorka Prajda rekla je da predstavnici LGBT zajednice svakodnevno doživljavaju diskriminaciju na svim mestima.

Više prava za LGBT zajednicu, odnosno za jednu grupu ljudi, ne znači manje prava za drugu, kazala je ona: "Niko nije slobodan dok nismo svi slobodni".

Prajd je završen žurkom u parku “Manjež”.

Izvor: Glas Amerike, Beograd Prajd Press tim 

Razgovori sa zajednicom: Mediji, društvene mreže i senzacionalizam

U subotu 14. septembra u Prajd Info Centru održani su još jedni razgovori sa zajednicom. Govornici na ovom panelu bili su:

Dita Von Bill, Kraljica Prajda 2018.

Dragan Kecman, glavni urednik magazina “Story”

Stefan Šparavalo, tviteraš i aktivista udruženja “Da Se Zna!”

Povod ovih razgovora je tačno godinu dana od Parade ponosa 2018. kada su mediji na krajnje neprofesionalan i senzacionalistički način izveštavali o Diti Von Bill, tadašnjoj Kraljici Prajda koja je bila obučena u narodnu nošnju. Dita je proživela medijski linč zbog toga što je u narodnoj nošnji prošetala Beogradom na Prajdu. Iako  je pokušala da objasni da narodnom nošnjom želi da pošalje poruke mira, solidarnosti, ljubavi i tolerancije, te da naglasi da je ljubav ono što je tradicionalna vrednost, a ne mržnja i nasilje, nije joj mnogo vredelo. U čitavu priču su se uključile i pojedine političke stranke i pokreti koji su zarad sakupljanja jeftinih političkih poena čak podnosili i krivične prijave protiv Dite. 

Tokom panela dotakli smo se i pitanja slobode govora na internetu i granica te slobode. To pitanje je naročito u fokusu kada se radi o društvenim mrežama, jer, ako kažemo da svi mediji imaju svoju agendu po kojoj rade i svoju misiju, onda bi društvene mreže trebalo da budu te koje će biti oaza slobodne misli. Ipak, postavlja se pitanje granica te slobode. Kada sloboda govora prelazi u poruke mržnje, diskriminacije, pozivanja na nasilje, raspirivanje verske, nacionalne, rasne ili bilo koje druge mržnje prema drugom i drugačijem? Dita je školski primer ovoga, jer svi koji su je napadali i vređali, pozivali su se na “slobodu govora” i da niko ne sme da im uskrati pravo na mišljenje. 

Na kraju smo govorili o senzibilizaciji medija po pitanju LGBT+ tematike. Svi gosti su se složili da je napravljen korak napred kada su u pitanju mediji i način kako izveštavaju sa Prajda ili nekog događaja koji ima LGBT+ temu, kao i da su te teme sada više prisutnije u javnosti. Ipak, mediji nisu odustali od tzv. “ŠOKANTNO” vesti kojima privlače pažnju i prave senzaciju. To prilično nepovoljno utiče na položaj LGBT+ zajednice, jer se pravi slika da LGBT+ osobe nisu građani i građanke Srbije kao i svi ostali, te da imaju povlašćeniji položaj u odnosu na ostatak društva. A istina je upravo suprotna. 

Na kraju su svi gosti upitani da li dolaze na Prajd i u skladu sa ovogodišnjim sloganom Prajda, pitani su i čega se sve oni ne odriču.

Autor: Bojan Lazić

Bojan je aktivista Beograd Prajda i Inicijative mladih za ljudska prava. Sfere interesovanja su mu ljudska prava, regionalna saradnja, demokratizacija društva i institucija, tranziciona pravda i još mnogo toga. Najviše voli da putuje po regionu, pa su mu omiljeni gradovi Sarajevo i Priština. Voli da čita, piše, bloguje i javno iznosi svoje, često, ne tako popularne stavove. Životni moto mu je poruka Zorana Đinđića – “Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži”. 

U susret Prajdu 2019

Ovo je period godine kada se na Zapadnom Balkanu održava nekoliko Prajdova. U Tirani je Bike (P)ride u maju protekao tradicionalno dobro i bez problema, dok je Prajd u Skoplju održan po prvi put, kao rezultat dobre organizacije i promenjene političke volje u Severnoj Makedoniji. Predstoje nam prajdovi u Prištini, Beogradu i Podgorici i svaki od njih će ponovo ili po prvi put pokazati koliko je neka od država posvećena primeni zakona i međunarodnih standarda u okviru Poglavlja 23.

Dok je u EU nezamislivo da se uskraćuje sloboda okupljanja i preti fizičkom eliminacijom zbog pripadnosti jednoj osetljivoj društvenoj grupi, većina građana svih država regiona i dalje veruje je sloboda okupljanja za LGBT+ zajednicu luksuz kome nema mesta u našim društvima. Ideja da je Prajd udar na tradiciju i nešto što je neprihvatljivo, duboko je ukorenjena. Sa tvrdnjom da je homoseksualnost nešto što nije svojstveno regionu i što je došlo sa Zapada slaže se od 39% (Severna Makedonija, Kosovo) do 49% građana (Srbija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina).

Ove godine svi su sa nestrpljenjem očekivali 8. septembar kada se po prvi put održao Prajd u Sarajevu. Napetost je bila velika nekoliko sedmica pre same šetnje i sve je podsećalo na atmosferu pred prajdove u Beogradu u godinama kada su zabranjivani. Na iznenađenje svih, a najviše organizatora, na sarajevski Prajd je došlo preko 3,000 ljudi, umesto očekivanih 500. Sve je proteklo u najboljem redu uz ogromnu podršku građana okolnih zgrada i uz odličnu atmosferu.

Za to vreme, pripreme za Prajd u Beogradu protiču kao i prethodnih nekoliko godina – bez ozbiljnijih pretnji, ali i bez znakova da bi vlast mogla da značajnije unapredi položaj LGBT+ zajednice u Srbiji kroz usvajanje nekog od ključnih zahteva Prajda. Iako se tokom godine u javnosti više puta pojavljivala informacija o usvajanju Građanskog zakonika koji bi omogućio donošenje Zakona o registrovanim partnerstvima, jasno je da za ovako nešto nema političke volje. Na to i ukazuje poslednji Izveštaj o napretku u kome se posle nekoliko skromnih primera napretka naglašava da je „sveukupna situacija uglavnom ista kao i prethodnih godina“ uz konstataciju da je sprovođenje aktivnosti iz (istekle) Strategije za borbu protiv diskriminacije „retko“, a da se zakon za krivična dela u kojima postoje elementi mržnje prema LGBT+ zajednici sprovodi „neadekvatno“.

Zaključuje se da su trans osobe posebno podložne „nasilju, zlostavljanju i diskriminaciji“, a da su interseks osobe „nevidljive u društvenom i pravnom smislu“.

Iako je veliki broj građana Srbije ubeđen da nas „Evropa pritiska“ u vezi LGBT+ zajednice, gotovo da i ne postoji zakonski tekst na kome Evropska unija insistira u procesu pristupanja, a koji Srbija još uvek nije usvojila. Zakonodavni okvir koji se tiče ljudskih prava LGBT+ zajednice je prilično dobar i u skladu sa acquis communautaire.

Zakon o registrovanom partnerstvu i Zakon o rodnom identitetu kao ključni zahtevi Prajda ne spadaju u aquis, ali to ne znači da ih Srbija ne mora doneti. Krajem 2015. godine, Evropski sud za ljudska prava je doneo presudu Oliari i drugi protiv Italije prema kojoj Italija (a samim tim i druge zemlje članice) moraju popuniti pravnu prazninu koja se tiče zajednice života osoba istog pola.

Dakle, potpuno je svejedno da li će legalizovati brak, vanbračna zajednica, registrovano partnerstvo, registrovana ili neregistrovana kohabitacija, što su neke od opcija koje prepoznaju države Evropske unije. Bitno je da dve osobe istog pola koje žive u vezi moraju biti prepoznate od strane zakonodavca. Očigledno da je ova međunarodna obaveza ne dotiče vlast u Srbiji.

Sa druge strane, vlast u Srbiji je napravila mali iskorak koji se tiče trans zajednice usvajajući izmene Zakona o matičnim knjigama. Ovim promenama su po prvi put zakonski regulisane pravne posledice promena promene pola, tako što će biti moguće promeniti lično ime i JMBG (jedinstveni matični broj građana). Iako je izmena zakona i pravilnik koji je usvojen posle toga biti veliki iskorak za trans zajednicu, činjenica je da se ponovo jedan deo građana ostavlja van domašaja zakona i bez mogućnosti promene imena. Ovo svakako nije u skladu sa strateškim dokumentima Vlade Srbije koji su doneti u toku procesa pristupanja.

Jedna od ključnih stvari za LGBT+ zajednicu u Srbiji (ali i regionu) ostaje pristup pravdi. Policija, tužilaštvo i sud su tri ključna stuba u koje pripadnici zajednice imaju malo poverenja, upravo na temelju ranijih iskustava.

Može se reći da se policija (makar u Beogradu) ipak malo promenila, imajući u vidu saradnju tokom organizacije prajdova i drugih skupova proteklih 10 godina i da su kanali komunikacije bolji nego ikada do sada. To je dovelo do većeg broja krivičnih prijava i do mnogo većeg broja slučajeva nasilja ili pretnji u kojima su počinioci identifikovani.

Sa druge strane, rad tužilaštva koje je sada organ koji vodi istragu je veoma loš. Velika većina predmeta zastane u ovoj fazi, a žrtve i svedoci koji se odluče da učestvuju u postupcima, često govore o nezainteresovanosti Tužilaštva bilo u fazi istrage ili kasnije tokom suđenje.

Što se tiče sudova, iako je praksa postala ujednačenija, činjenica je da su na nekim suđenjima i dalje vidljive predrasude sudija prema LGBT+ zajednici, dok je takođe očigledno da jedan broj sudija odlično razume predrasude i stereotipe sa kojima se suočavaju pripadnici LGBT zajednice.

Međutim, osuđujuće presude za nasilje, diskriminaciju i govor mržnje su više izuzetak nego pravilo. Štaviše, iako institut zločina iz mržnje postoji još od 2012. godine, do sada je doneta samo jedna presuda u kojoj je utvrđena ova otežavajuća okolnost.

Pored nasilja, ključni problem zajednice je oduvek diskriminacija. Budući da su suđenja spora i sa neizvesnim ishodom, Zakon o zabrani diskriminacije (2009) je uveo institut Poverenika za zaštitu ravnopravnosti građana. Uprkos velikim očekivanjima, broj pritužbi ostaje relativno mali, a njih uglavnom podnose organizacije za ljudska prava ili aktivisti bliski ovim organizacijama. U poslednjih par godina, vidljiv je trend izbegavanja utvrđivanja diskriminacije u slučajevima koji se tiču političara vladajuće koalicije ili medija koji su bliski vlastima. Sa druge strane, broj presuda koje se tiču diskriminacije osoba drugačije seksualne orijentacije se nije povećao, iako je teret dokazivanja uvek na onome koji je označen kao počinilac.

Realnost u kojoj žive pripadnici LGBT+ zajednice u Srbiji jeste bolja nego pre 20 ili 10 godina. Međutim, pomaci su veoma spori, a predrasude i dalje iste i veoma duboko ukorenjene.

Predstavnici političkih partija (sa nekoliko izuzetaka) se uglavnom uzdržavaju od jasne podrške LGBT+ zajednici bojeći se da će izgubiti biračko telo. Za to vreme, nekažnjivost onih koji čine nasilje ili diskriminaciju je pravilo, a sa takvim rezultatima Srbija svakako nije ispunila očekivanja iz Poglavlja 23 u delu koji se tiče ove zajednice.

Izvor: European Western Balkans

Predstava “Kvir Kafe: Čujte naše glasove” održana u Prajd Info Centru

Začeta od strane američke umetnice i aktiviskinje Joan Lipkin i stvorena na osnovu istinitih priča mnogo brojnih Kvir Cafe-a, ova predstava pokriva teme počevši od otkivanja svoje seksualnosti do autovanja, porodice, škole, crvke, posla, braka i nade za budućnost.

Predstavlja perspektive ljudi iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova, Slovenije i drugih mesta u regionu. Jak utisak odaju glumci koji se kreću kroz različite likove iz teme u temu. 

Nakon predstave sledila je interakcija sa publikom. Deljena su jako pozitivna mišljena u punoj sali Prajd Info Centra. Predstava je tako osmišljena da kada se dođe do interakcije sa publikom, publika može i međusobno da se poveže.Predstava je i takođe za ljude van zajednice, koji mogu čuti nešto novo i tako se edukovati za buduće situacije kroz koje možda njihovi prijatelji ili članovi porodice, koji su deo zajednice, prolaze.

Glavni cilj koji je Joan želela da postigne je spajanje ljudi I sticanje novih prijateljstva unutar zajednice, kao i edukacija kroz real life primere za ljude van zajednice, koji joj je i te kako uspeo u prvom terminu tokom Beogradskog Prajd Week-a.

Pridružite nam se i ponovo pogledajte ovaj kratki performans 14. septembra u 20h u Prajd Info Centru.

Autor: Valentina Stojković

Valentina je po profesiji security IT inženjer, novi član Prajd Info centra i nada se buduća aktivistkinja. Voli da putuje, a nakon dužeg vremena provedenog u Berlinu i Stokholmu  osetila je prvi put šta je sloboda i prihvaćenost u uređenim zemljama i otvorenijem društvu. To joj je probudilo želju da se priključi Beograd Prajd timu i da se zainteresuje za aktivizam u Srbiji.

Kvir Kafe: Čujte naše glasove

Pridružite nam se na besplatnom kratkom nastupu Kvir Kafe: Čujte naše glasove sa Balkana u četvrtak 12. septembra od 16h do 18h i u subotu, 14. septembra u 20h u Prajd Info Centru (Kralja Milana 20, Beograd). 

Koncipirana od strane poznate američke pozorišne umetnice i društvene aktivistkinje Džoun Lipkin i zasnovana na stvarnim životnim razgovorima iz Kvir kafea i Prajd Info Centra, ovaj komad pokriva teme poput ranih privlačenja, autovanja, porodice, škole, crkve, posla, braka i nade za budućnost. Sadrži perspektive iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Slovenije, i drugih delova regiona.

Producent predstave je Pavle Menalo, a dramaturg Borisav Matić.

Autor: Joan Lipkin 

  

Tree: razgovor sa učesnikom Stounvolskih pobuna

U Prajd Info Centru smo imali priliku da čujemo priču o Stounvolskim pobunama od poznatog LGBT+ aktiviste Mr. Tree koji je učestvovao u tom događaju lično.

 

Sedamdesetih godina bilo je ilegalno da se služe alkoholna pića gej ljudima, zbog toga, italijanska mafija je našla način da dobro zarađuje. Počeli su da otvaraju tajne gej barove širom Njujorka, gde bi, na kraju noći, u alkoholna pića stavljali vodu ili čak “neku braon tečnost” u skoč viski zato što su znali da ljudi ne bi mogli nikome da se žale.

 U to vreme racije su bile uobičajni događaji, većina je znala da je to bilo samo zbog mafijaškog novca, ali šta je izdvojilo raciju Stounvola juna 28. 1969. jeste to što niko nije očekivao da će se podići ogromna pobuna te noći. Kada su policajci ušli ljudi su i dalje plesali, jedan policajac je pomogao Mr. Tree-u i njegovim prijateljima da se išunjaju iz bara sa još nekoliko osoba. Kada je većina izašla iz bara, zablokirali su vrata i počeli su da bacaju kamenje i delove cementa kroz prozor, neki su čak palili i kante za smeće koje su kasnije bacali u bar. Posle nekog vremena, još racijskih jedinica je počelo da dolazi, tada su ljudi počeli da se skrivaju i beže. Mr. Tree je sa njegovim prijateljima pobegao u gej kafić “Mama’s chicken ribs”.

 Sledeće noći su se vratili i počeli su da prave znakove “gay liberation” i svaki put kada bi videli novinare koji su hteli da slikaju, počeli bi da beže. Kasnije su počeli ponovo da se bune oko racija drugih gej barova, do momenta gde je sam gradonačelnik Njujorka morao da da izjavu da se policija smiri kako bi se pobune završile i to je bio kraj.

 Danas, Mr. Tree i dalje doprinosi LGBT+ zajednici pomoću raznih fondacija (na primer skupljanju novca za gej srednju školu “Harvey Milk High School”) i takođe drži puno govora širom celog sveta.

Beograd Prajd Press tim