Evropski sud za ljudska prava: Odbijanje pokretanja istrage zbog homofobičnih komentara na internetu je diskriminacija

Back to Press

Evropski sud za ljudska prava: Odbijanje pokretanja istrage zbog homofobičnih komentara na internetu je diskriminacija

Pijus Beizaras i Mangirdas Levickas su istopolni par iz Litvanije. Decembra 2014. godine Beizaras je na svom fejsbuk profilu postavio fotografiju njihovog zajedničkog poljupca. Usledile su stotine komentara mržnje, pozivanja na njihovo “kastriranje”, “ubijanje”, “istrebljenje”… Obratili su se nevladinoj organizaciji čiji su članovi za pomoć u zahtevu za pokretanje postupka pred nadležnim organima za govor mržnje koji su doživeli. Tužilac je odlučio da ne pokrene predistražni postupak, a u skladu sa praksom Vrhovnog suda Litvanije u ovim slučajevima,  obrazlažući to da su autori komentara mržnje samo “iskazivali svoje mišljenje” i da, iako su “neetički”, takvi komentari nisu osnov za krivično gonjenje. Domaći sudovi su 2015. podržali ovakav stav tužioca i u svojim presudama naveli da se istopolni par namerno ponašao ekscentrično i provokativno i da je fotografiju trebalo samo da podele sa svojim “open-minded” pratiocima na fejsbuku, s obzirom da fejsbuk ima opciju podešavanja ko može da vidi objavu.

U predstavci podnetoj Evropskom sudu za ljudska prava, podnosioci predstavke su tvrdili da su diskriminisani na osnovu seksualne orijentacije, zbog odbijanja nadležnih organa da pokrenu predistražni postupak zbog komentara mržnje na internetu(Član 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima – Zabrana diskriminacije). Tvrde i da im je ovim odbijanjem povređeno pravo na obeštećenje što predstavlja kršenje člana 13. Konvencije – Pravo na delotvorni pravni lek. 

U odnosu na članove 14 i 8 Konvencije, Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da su komentari na fejsbuku uticali na psihološko blagostanje i dostojanstvo podnosilaca predstavke. Vlada Litvanije je u svojim podnescima priznala da su komentari bili uvredljivi i vulgarni. Ipak, Vlada je negirala da odbijajuće odluke domaćih organa imaju veze sa seksualnom orijentacijom podnosilaca predstavke, već da nije bilo osnova za krivično gonjenje. S druge strane, Sud je utvrdio nedvosmislenu vezu odbijanja pokretanja istrage sa seksualnom orijentacijom podnosilaca predstavke naročito zbog pozivanja domaćih organa na “tradicionalne porodične vrednosti” i “ekscentričnost” istopolnog para. Zbog svega ovoga Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je došlo do kršenja članova 14 i 8 Konvencije – Zabrana diskriminacije i Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Takođe, Sud je utvrdio i da je došlo do povrede člana 13. Konvencije – Pravo na delotvorni pravni lek, zbog nepostojanja efikasnog pravnog leka u vezi sa žalbama na diskriminaciju. 

Konačno, Evropski sud za ljudska prava je presudio da država Litvanija svakom podnosiocu predstavke plati 5.000 evra na ime naknade nematerijalne štete i 5.000 evra na ime troškova i izdataka. 

Beograd Prajd smatra da je ovakva presuda Evropskog suda za ljudska prava važna, jer predstavlja međunarodni standard kome bi sve države članice Saveta Evrope, među kojima je i Srbija, morale da teže. Svaki onlajn komentar koji sadrži govor mržnje zbog nečije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, mora biti pravno sankcionisan. 

Share this post

Back to Press