ZAŠTO MI JE PRAJD VAŽAN?

Back to Press

ZAŠTO MI JE PRAJD VAŽAN?

Sećam se prajda 2010. i svog blago autohomofobnog izdanja u tada ne tako velikoj dubini ormana. Na vestima izjavljuju o neredima. Huligani su napadali policiju, rušili grad, pljačkali prodavnice. Sa druge strane, u centru tog nereda, nalazila se ekipa ljudi sa transparentima i duginim zastavama koja je tražila svoja prava i želela da se čuje i njihov glas. Svi oko mene psuju i govore kako im je krivo što nisu tamo da biju pedere. Ja ćutim, osećam pritisak da se dodvorim homofobnoj atmosferi, a u dubini duše srećan. Srećan jer je prajd po prvi put u Srbiji uspeo. Sledeće godine sam se autovao i doneo odluku da se borim za svoju slobodu. Postao sam deo te kolone koja sada broji više hiljada ljudi. 

Od tada me često pitaju, pa dobro, kakva prava, zašto šetnja, zašto ponos? Evo prilike da i javno odgovorim. Posle koliko vremena hetero parovi uglavnom stupe u brak? Dve, tri, pet godina? Ja sam u vezi preko osam godina i to pravo mi je i dalje onemogućeno. Šta smo mi, po zakonu, jedno drugom. Samo cimeri i ništa više. I da, slažem se, ne čini ljubav parče papira, ali to parče papira donosi brojne prednosti kojih hetero ljudi često nisu ni svesni. Pravo na penziono i socijalno osiguranje, posete u bolnicama, zajedničku imovinu, kredit, nasledstvo, usvajanje, zajedničku brigu o deci i još mnogo toga. Zašto šetam? Šetam za sve one koji su pretučeni i ubijeni samo zato što su različiti. Šetam za sve one koji nisu za života uspeli da dočekaju pravdu i pravo da budu jednaki. Šetam za jednakost novih generacija. Šetam za sve mlade osobe, iz malih sredina, koje misle da su beznadežni slučajevi. Šetam za sve one koji se boje da iskažu svoju raznolikost nego pokunjeno ćute. Šetam jer mi je muka od pitanja kad ćeš da se ženiš i rečenice “Bog je stvorio Adama i Evu”. Šetam jer smo i dalje evidentno neravnopravni. Zašto ponos? Svi smo svesni da živimo u društvu koje, čim ne ispunjavate određene norme, nameće osećaj sramote i stida. Sram bi trebalo da vas bude, valjda, ako uradite nešto loše. Niste ništa loše uradili ako ste gej, lezbejka, biseks, trans, kvir, interseks osoba. Ne opada natalitet u Srbiji zbog nas, nego zato što niko neće da pravi decu u situaciji kada nije siguran da li može sutra da obezbedi osnovne potrebe za svoje dete. Zato što svakog dana iz Srbije ode preko 100 osoba zbog loših uslova rada i življenja. Nemaju mladi gde da pošteno zarade svoj novac i samim tim napune penzioni fond. Zato naši stari i imaju male penzije. Naša deca se leče preko poruka, zdravstveni radnici odlaze u Nemačku, a zdravstvene ustanove se raspadaju i nemaju opremu, ne zbog nas, nego zbog lošeg zdravstvenog sistema. Zato što nam se bez opravdanog razloga nameće taj osećaj stida i srama, zato se i zove PARADA PONOSA. Mi imamo šta da ponudimo našem društvu, mi možemo da poradimo na natalitetu (verovali ili ne), mi možda možemo spasti ovu zemlju, ali nam trenutno ne daju, jer smo ni krivi, ni dužni, rođeni drugačiji, u društvu koje nas ne prihvata, a čiji smo neizostavni deo vekovima. 

Prajd za mene predstavlja više stvari. I protest, i proslavu, i priliku, i slobodu. I ne, ne želim da postane siv skup ljudi ogorčenih na Srbiju. Želim da bude sve ovo što sam naveo, jedan šaren događaj koji pomera granice tolerancije i pruža nadu u bolju i svetliju budućnost. Na njemu je moja različitost ok. Na njemu se osećam sigurno jer znam da sam među svojima. Rođen sam u zemlji čije je bratstvo i jedinstvo razoreno na najbrutalniji mogućni način. Odrastao kao dete razvedenih roditelja, odvojeno od svog brata. Tek nakon autovanja i upoznavanjem ljudi koji dele iste probleme kao i ja zapravo sam postao srećna osoba. Pronašao sam svoju drugu porodicu i osećaj zajedništva koji mi je nedostajao tokom detinjstva. Kada se okrenem oko sebe, znam da su tu ljudi koji su prošli i prolaze kroz ista sranja, kroz ista neprihvatanja, kroz ista omalovažavanja, pretnje i neprijatne poglede. Tu se ne osećam kao građanin drugog reda. Tu je sva moja raja sa kojom se borim za ravnopravnost, raja koja se nije odrekla sreće u Srbiji. 

Vidimo se 15. septembra! 

Autor: Bojan

Bojan je po profesiji diplomirani ekonomista, a po prirodi kinky introverta. Radi na poziciji menadžera kancelarije u Udruženju Vikimedija Srbije gde obavlja administrativne i finansijske poslove. Zalaže se za povećanje prisutnosti članaka o ženama i manjinskim grupama na Vikipediji i obnovu bratstva i jedinstva. 

Share this post

Back to Press