Zašto (ne) merimo seksualnu orijentaciju?

Back to Press

Zašto (ne) merimo seksualnu orijentaciju?

Seksualne orijentacije drukčije od heteroseksualne su odavno uočene i pribeležene. Međutim, o tome kako znamo, odnosno kako utvrđujemo ko su ljudi drugačije seksualno orijentisani se priča tek nešto više od pola veka. 

Prvo poznato „merenje“ seksualne orijentacije uradio je američki istraživač Alfred Kinsi, polovinom 20. veka. Ukratko, on je skaliranje uradio na čisto prakseološkom osnovu – na lestvici od 1 do 6 odredio je podeoke od čisto istopolnih do čisto heteroseksualnih polnih praksi. Sedmu X kategoriju rezervisao je za osobe koje nemaju nikakve emotivne niti seksualne reakcije ili aktivnosti. 

Kinsijeva skala je bila revolucionarna jer je prva koja se dotakla samog definisanja seksualne orijentacije. Ali, relativno brzo se suočila sa mnogim poteškoćama: u kojim tačno brojkama na podeocima možemo odrediti biseksualne osobe? Da li je 6 podeoka dovoljno da se obuhvati sva seksualna praksa? Zašto poslednja X stavka na lestivici ne odražava aseksualnost u svojoj definiciji, budući da tu smešta ljude bez seksualnih aktivnosti, a ne one koji ne osećaju seksualni i emotivni afinitet? 

I pored brojnih manjkavosti, ova skala je ipak bila dobar uvod kao početno prodiranje u samu srž izučavanja seksualne orijentacije i otkrila ono sa čime se mnogi i danas teško suočavaju – ima ljudi koji nisu isključivo strejt ili gej.

Američki istraživač austrijskog porekla Fric Klajn pokušao je da napravi svojevrsnu nadgradnju ove skale. Klajn je bio biseksualac i, zapanjen nad manjkom teorijske građe vezane za njegovu seksualnu orijentaciju, pokreće prve bi grupe podrške, proučava biseksualne parove i pokušava da unapredi skaliranje na osnovu koga se može odrediti seksualna orijentacija.

U knjizi Biseksualna opcija iz 1978. godine uvodi tablicu koja je, za razliku od Kinsijeve skale, multidimenzionalna. Na osnovu 7 faktora, ova tablica je proširena na seksualni afinitet u prošlosti, sadašnjosti i prognoziranoj budućnosti. 

Ove kategorije uključuju privlačnost, fantazije, emotivne sklonosti, seksualne aktivnosti, društvene i životne preferencije i samoodređenje. 

Iako definitivno preciznija i unapređenija u odnosu na Kinsija, ova tablica je naišla na kritike i dokazane nedostatke. Neke kategorije su nejasne, emotivne sklonosti nisu dovoljno precizne, nije jasno šta seksualni afinitet podrazumeva… 

Kasnije su se pojavile i druge skale, koje su pokušale da budu i preciznije: Šiveli i De Seko skala, Selova procena, Fridmanova mera adolescentne seksualne orijentacije – najnovija, iz 2004. godine. 

Kako se koje skaliranje pojavilo u društvenim naukama, kritike i manjkavosti su odmah izlazile na videlo. Koliko god da se novih dimenzija, pitanja, različitih uglova postavi pri konstruisanju skale dolazimo do nelogičnosti i odstupanja. I ona se uglavnom svode na to da su ispitanici/ce postavljeni pred binarni „svršeni čin“ – i da brojkom moraju da se odrede gde se nalaze između homo i heteroseksualnosti. 

Ukupno u svetu postoji oko 200 skala prema kojima se meri seksualna orijentacija. 

Problem sa njima je što matematički hoće da svedu prakse, osećanja i predviđanja, a ljudi nisu matematika. Nedostatak prakse ne znači ni nepostojanje seksualne orijentacije. Učestala seksualna praksa nju takođe nužno ne potvrđuje. Misli i fantazije nisu nužno proizvod afiniteta. Koliko god da se neka nova skala zakomplikuje, opet će biti manjkava jer su ljudi toliko različiti da ona ne bi mogla da ih sve obuhvati.  

Mogućnosti preciznog merenja postaju manje izglednije ako uvažimo i druge, neevropske kulture koje seksualnu orijentaciju razmatraju prema potpuno drukčijim kategorijama. Takođe, osobe koje sebe vide van bilo kakvih binarnih kategorija (kvir i dr.) takođe ne mogu da budu svrstane prema bilo kakvim parametrima. 

Podatak da nećemo verovatno nikada moći da precizno utvrdimo nečiju seksualnu orijentaciju  ne treba da obeshrabri, već naprotiv – da stavi u groplan samoodređenje. 

Ne treba ljude svrstavati na podeoke između dve krajnosti, već težiti ka društvu gde će osoba moći da bez posledica i straha podeli sa drugima ko je.

Kako mi sebe identifikujemo, a ne s koliko smo ljudi spavali i o kojima smo imali fantazije, najvažniji je parametar.

 Ako ne i jedini relevantan!

 

Autor: Stefan Šparavalo

Stefan je rođen i odrastao u Beogradu. Po struci je diplomirani politikolog, a više od pet godina se bavi odnosima s javnošću, marketingom i društvenim mrežama. Uživa takođe i u pisanju, za šta je u par navrata i nagrađen. Prvi korak u LGBT+ aktivizmu počinje sa Labrisovim treningom o političkom liderstvu LGBT+ osoba 2014. godine. Sada je deo ekipe Da se zna!, gde radi kao koordinator za medije i odnose sa javnošću.   

Share this post

Back to Press