Zašto je važno da se obrazujemo u oblasti zaštite ljudskih prava

Back to Press

Zašto je važno da se obrazujemo u oblasti zaštite ljudskih prava

Od 1. do 6. jula ove godine sam učestvovao na treningu “Minority Rights Defenders” u organizaciji Instituta za evropske poslove. Trening je koncipiran kao pet intenzivnih radnih dana na kojima smo govorili o teorijskim osnovama i istoriji razvoja ljudskih prava do same prakse međunarodnih i domaćih sudova u slučajevima kršenja manjinskih prava. Sam trening i njegov koncept me je motivisao da aktivno razmišljam o tome koliko je važno da znamo koja su naša prava, koje su to konvencije, zakoni, presude relevanitnih sudova značajne za garantovanje ljudskih prava, te kako da štitimo svoja prava kada se ona krše.

Trening je primarno namenjen pravnicima, studentima/kinjama prava, advokatima, tužiocima i sudijama koji su(ili bi trebalo da budu) bastion zaštite ljudskih prava. To su profesije koje odlučuju o tome da li je neko pravo prekršeno ili ne, kolika će biti izrečena sankcija onome ko prava krši i najvažnije – presude međunarodnih i domaćih sudova stvaraju ono što se zove “sudska praksa” na osnovu čega se u budućim sudskim procesima možemo pozivati. Bez svesti o ljudskim pravima kao nečemu fundamentalnom, oni koji primenjuju pravo neće biti svesni trenutka kada su nečija prava prekršena i neće reagovati. Zato su ovakvi treninzi jako važni za pravne profesije.

Sledeći razlog zašto je ovaj trening bio važan i zašto sam program postoji jeste nepostojanje predmeta “Ljudska prava” na pravnim fakultetima u Srbiji. Tamo i gde postoji, on je često izborni i jako malo studenata se opredeljuje da sluša ovaj predmet. To je jasan signal da mladi u Srbiji nisu zainteresovani za ljudska prava i ne shvataju veliki značaj istih. Donekle to mogu da razumem, s obzirom na veliki broj primera kršenja manjinskih prava u praksi, gde nadležne institucije nisu reagovale, a oni koji su ih kršili se proglašavaju za heroje. Dok se ta praksa ne promeni, ostaje da oni koji su zainteresovani za ovu jako važnu temu, sami tragaju za kursevima, seminarima, letnjim školama i ostalim oblicima neformalnog obrazovanja na kojima će moći da čuju nešto više od eksperata iz ove oblasti i od onih koji su na svojoj koži osetili kako je kada se nečije pravo grubo prekrši.

Treningom smo pokrili sledeće teme: Uvod u ljudska prava – zašto nam je to važno; Diskriminacija, individualna i kolektivna prava; Kršenje ljudskih prava i dobra praksa u radu sudova; Forum teatar – manjine u Srbiji; Diskusija o LGBT pravima u Srbiji; Razumevanje prava manjina u Srbiji; Diskusija o pravima Roma; Ljudska prava u sukobu; Uloga Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u borbi protiv diskriminacije; Sudska praksa u oblasti zaštite ljudskih prava. 

Svaka od ovih tema bila nam je podjednako važna. U prilog tome je i činjenica da smo nalazili mnoge primere kršenja ovih prava u Srbiji, gde prekšioci nikada nisu sankcionisani. Zbog nemanja svesti o tome da je neko učinio krivično delo motivisan mržnjom zbog toga što je neko recimo Rom ili gej, mnogi ostaju nekažnjeni. Takva sudska praksa nekažnjivosti je signal nasilnicima da mogu da rade to što žele, da neće biti kažnjeni i da je potpuno u redu obračunati se fizički ili verbalno sa nekim ko je pripadnik manjinske grupe. S druge strane, žrtve nasilja se obeshrabruju da nasilje prijave, jer u napred znaju da učinioci neće biti sankcionisani uopšte ili neadekvatno. 

Koliko god slika bila crna, na nama je da učimo i delujemo. Nije isto kada ste potkovani znanjem o svojim pravima i kako da ih štitite, i kada o tome niste informisani što vam se kad-tad vrati u vidu nekažnjivosti nasilnika. Zato bih svakome preporučio da učestvuje na ovom i sličnim treninzima, jer oni služe za širenje znanja, ali i tako što ohrabruju pripadnike manjinskih zajednica da budu ponosni na to što jesu, znaju svoja prava i ne spustaju glavu pred nasiljem.

 

Autor: Bojan Lazić

Bojan je aktivista Beograd Prajda i Inicijative mladih za ljudska prava. Sfere interesovanja su mu ljudska prava, regionalna saradnja, demokratizacija društva i institucija, tranziciona pravda i još mnogo toga. Najviše voli da putuje po regionu, pa su mu omiljeni gradovi Sarajevo i Priština. Voli da čita, piše, bloguje i javno iznosi svoje, često, ne tako popularne stavove. Životni moto mu je poruka Zorana Đinđića – “Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži”. 

Share this post

Back to Press