Zašto mi je važno da se sećam žrtava genocida u Srebrenici

Back to Press

Zašto mi je važno da se sećam žrtava genocida u Srebrenici

Danas je obeležavanje 24. godišnjice genocida u Srebrenici. U genocidu u i okolini Srebrenice sistemski je streljano preko 8.000 ljudi, pri čemu se traga za posmrtnim ostacima hiljadu osoba. Tačnije, 8372,…

U Potočarima će danas biti sahranjene 33 osobe. Među njima najmlađa žrtva imala je samo 16 godina. Čujem tu informaciju preko TV i stane mi dah.

Osman Cvrk je dečak koji je na današnji dan, pre 24 godine stravično izgubio život. Ne mogu da prekinem svoje misli. Zamišljam moja dva mlađa brata kao Osmana. Vidim ih uplakane, pocepane odeće kako trče kroz kolonu ljudi i slušaju jauke, vrisku i šištanje metaka oko njih. Kepo bi plakao za mamom,  a Luka bi se osvrtao i u panici dozivao mog ćaleta. Vidim kako Luki stavljaju povez na oči, vezuju ruke i pucaju u potiljak. Pada u neku krvavu i blatnjavu jamu, u jamu, iz koje će njegovo telo biti izvučeno tek posle 24 godine. Svaki deo tela i utrobe me boli.

Volim Osmana danas. Volim ga kao mog Luku i Kepa. Njegova porodica je danas u Potočarima i živi moj najveći strah.

Snage bosanskih Srba ubile su u Srebrenici više od 7.000 muslimanskih muškarca i dečaka u julu 1995. godine. Ovo se ne sme zaboraviti. Na ovakav podatak se ne sme reagovati ćutnjom. Priznavanjem zločina mi ne priznajemo da smo mi ubijali, već osuđujemo ljude koji to jesu. Oni nisu mi. Ja nisam oni. Mi moramo uraditi apsolutno sve što je u našoj moći da se ovakvi događaji nikada ne ponove. Ja moram. Zbog Luke, zbog Kepa, kao i u ime Osmana.

Predsednica Vlade Srbije danas nije otišla u Srebrenicu da oda počast nevinim žrtvama. Zašto? Kaže, niko je nije pozvao. Ako ima i dalje ljudskosti u tim ljudima koje predstavljaju našu državu neka barem zapale sveću večeras u Parku kod predsedništva od 19 h. 

Autor: Stefana Bojović

Share this post

Back to Press