Nils MuiznieksDanas su moje misli usmerene ka učesnicima nedelje beogradske parade ponosa i šetnje u Srbiji. Šetnja u znak podrške različitosti i jednakosti nije samo upražnjavanje prava na slobodu okupljanja, to je javno pokazivanje svačije posvećenosti zajedničkim vrednostima sadržanim u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Za svaku pohvalu je hrabrost organizatora i njihov rad koji se često obavlja u neprijatnim uslovima i bez adekvatne podrške i razumevanja.

Države članice Saveta Evrope još moraju puno toga da urade kako bi obezbedile puna prava pripadnicima LGBTI populacije. Pružanje bezbednosti i sprečavanje nasilja tokom parade ponosa je minimum koji svaka vlada mora da uradi da bi zaštitila i promovisala različitost u društvu.

Povratkom šetnje parade ponosa u Srbiji septembra 2014. godine – nakon što su je vlasti zabranile od 2010. kada su učesnici šetnje napadnuti – poslat je pozitivan signal o poštovanju i inkluziji. Ove godine pozivam vlasti da podrže ovu poruku radeći rame uz rame sa organizatorima kako bi događaj bio uspešan i da nastave sa zajedničkim radom ka postizanju istinski ikluzivnog društva koje garantuje jednaka prava svima.