Poštovane dame i gospodo, dragi gosti, prijatelji i sugrađani,

Pre svega se srdačno zahvaljujem organizatorima na ukazanom poverenju i što su baš mene odabrali i ukazali mi veliku čast da otvorim ovogodišnju nedelju ponosa. Na samom početku, napravio bih kratak osvrt na prošlogodinju nedelju ponosa koju je u svom završnom manifestu, obeležila šetnja od Vlade Srbije do Narodne skupštine, čime su izvršne vlasti pokazale spremnost da postepenim radom i zajedničkom saradnjom možemo obezbediti ista i jednaka prava za sve. Hvala Vam na tome, jer podrška koju smo od vas dobili i očekujemo je esencijalna za širenje i promovisanje toleratnijeg društva, jer rečima noveliste Teodora Fontane „ignorisanje nije isto što i tolerancija“.

Ove godine, u Srbiji se obeležava i 25 godina LGBT aktivizma, zato, nedelja ponosa simbolično ukazuje na svakodnevne izazove sa kojima se LGBT osobe izmeštene iz svojih tradicijom predviđenih rodnih uloga, moraju konfrontirati. Organizacije civilnog društva koje rade na promociji ravnopravnosti i tolerancije prema LGBT osobama, učinile su dosta za unapređenje ljudskih prava u prethodnih 25 godina, učestvovanjem u izradi i donošenju novih politika koja treba da poboljša našu zakonsku vidljvost i samim tim utiče na poboljšanje statusa naših, Ustavom zagarantovanih prava.

Sa druge strane mogu slobodno da konstatujem da učinjeno nije i dovoljno, te stoga apelujem na intenzivniji rad svih državnih institucija, pojedinaca i organizacija za zaštitu ljudskih prava. Da bi se skinula vekovima ispletena stigma oko LGBT osoba i kako bi detabuizovali određene teme koje se tiču ne samo LGBT osoba već svih nas, treba jačati uzajamnu podršku i uložiti zajednički doprinos jer samo tako možemo doprineti rehumanizaciji sredine čije smo svi mi sastavni deo.

Pre samo nekoliko meseci, Ustavni Sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je zaključak, da je uskraćivanje prava na bračnu jednakost zapravo akt diskriminacije. Iako Ustav Rebublike Srbije izričito definiše brak kao zajednicu žene i muškarca, Ustav isto tako, ne zabranjuje drugi oblik pravno regulisanog statusa bračne zajednice. Inicijative nevladinih organizacija da se u našoj legislativi definiše pravni status istopolnih brakova, po dosadašnjim naznakama daju izrazito malo rezultata.

Brane se! Govore nam, Srbija je duboko konzervativna i religiozna zemlja, međutim iz moje perspektive to su samo izgovori kojima se određene strukture služe da bi izbegle sopstvenu odgovornost u inicijativi i predlaganju zakona koje štite pravo svakog čoveka ponaosob na različite oblike sloboda, od prava na slobodno izražavanje do prava na samoodlučivanje, pritom prvenstveno mislim na pravo svakoga u odlučivanju koga će voleti. Bez ovih osnovnih načela demokratije, ne možemo reći da je stanje ljudskih prava LBGT osoba u Srbiji zadovoljavajuće u odnosu na evropske vrednosti, te deluje da se ne krećemo dovoljno brzo pravcem kome kao društvo težimo.

Većina zemalja Latinske Amerike, kontinenta sa najvećim brojem vernika po glavi stanovnika ima uspešne, sada već, negovane demokratije sa regulisanim pravnim statusom LGBT osoba. Neki će se pozvati na ekonomski faktor, na siromaštvo kojem smo izloženi u svakodnevnici. Primer Nepala opet razbija ubeđenje da bez ekonomskog prosperiteta nema ni demokratije, nema ni ustavom zagarantovanih LGBT prava. Jedini zaključak jeste da iskrenom voljom i istrajnošću možemo integrisati sva prava LBGT osoba i prepoznavanje njihovih, odnosno naših, potreba a da ne odustanemo od tradicije i religije, jer su LGBT osobe sastavni (nerazdvojni) deo svake tradicije i društva.

Različita istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je predominantna stav u srpskom društvu prema LBGT osobama homofobičan, što LGBT osobe čine lake mete verbalnog i fizičnog nasilja. Trend društvene homofobičnosti je sveprisutan i ovom prilikom bi skrenuo pažnju pre svega na radnike državnih insitucija, od školstva i zdravstva preko institucija državnih administracija, koji svojim ophođenjem samo dodatno demotivišu LGBT osobe da se otvore i autuju prvo bližnjima, a zatim i široj zajednici, i tako indirektno primoravaju LGBT osobe da se zatvore pred sredinom, kreirajući tako subkulturu za sebe, koja u istoj vidi egzistencijalnu sigurnost i u izolovanosti prepoznaje neki vid društvene udobnosti.

Pred nama su veliki izazovi i prava borba za dokazivanje da imamo snagu i da ćemo istrajati, da pošaljemo jasne poruke i predstavimo se u pravom svetlu, kao građani ove zemlje, raznih profila, obrazovanja i zanimanja koji samo žele jednu stvar, jednakost. Jednakost predstavlja slobodu a sloboda nema presedana, nema zamenu i nema drugo lice, ovde smo da motivišemo sve nas, da zajedno dođemo do ostvarenja naših prava, da se družimo, zabavimo i da naučimo nešto novo.

Dragi prijatelji, saborci… Potrebno je uključiti ljude iz manjih sredina u Srbiji. Pre svega potrebno je motivisati LGBT osobe iz Negotina, Subotice, Vranja, Čačka i drugih manjih sredina u Srbiji da aktivno uzmu učešće u promociji svojih ustavom zagarantovanih prava. Država u procesu Evropskih integracija radi na poboljšanju ljudskih prava LGBT osoba, zato smatram, da je ovo bitan trenutak u kojem je potrebno da se ujedinimo i pozivam ljude otvorenih shvatanja da u nedelju svi zajedno pošaljemo poruku za sve vreme ispred nas, da slavimo, podržimo i širimo delo ljubavi i ideju o jednakosti i ravnopravnosti, jer ubeđen sam da možemo i moramo bolje!

Nadam se da ćemo u tome i uspeti i da ćemo ove godine imati jos posećeniji prajd nakon koga nećemo otići kući samo sa satifakcijom što smo prošetali sa našim prijateljima i partnerima kroz grad, već da ćemo otići kući nasmejani znajući da smo nešto promenili i da učestvujemo u procesu, zajedno. Nedelja ponosa je pravo vreme za to. Nedelja ponosa je manifestacija koja promoviše jednakost, ljubav i otvaranje LGBT zajednice ka društvu. Za kraj ću citirati Johana Volfganga von Gete, da tolerancija zapravo treba da bude samo prolazna forma  – ona mora da vodi ka prihvatanju/priznanju. Sve osim priznanja je uvreda. Organizatorima želim uspešnu nedelju ponosa i vidimo se 20. Septembra ispred Vlade Srbije da šetamo zajedno, ponosno.